Serbska pčela

72

^сао и све проче на св$гпу народе сгпаре, за наисшарје обмтпашел! средн]? Ас!е держагпи, кои су, као и други народи по умножен!го свомђ ш^сно. обншалтце свое осшавлнли, и мало по мало Ошђ н-ћга удалнванЉн се, и друге земл$ повременно обмтавакгћи, наипослЂ у Еуропу дошли , и у ибои , беЗЂ народа нашавши е, сасвпмЂ населили се. — Среднн е Ас1а заиста колевка св1н) старм народа, сл'1> довашелно и нашегг. многочислениопћ народа како бмт№ тако и сродство, кое у Еуропи нисмр наћи могли, у ш.оп тражити треба, ј(<шшг> вћинше з()Огт, тога, будући, да наси извћстни знацм кђ важномЂ томг> покуше1пк) позмЕаго. И само, ве1и> стропи испмт'|> прошавше истор1тсско правило , да е свПо старм народа колевка наистарја, средна АсЈа бмла, и многочисленна имена Географ1ческо Истор1ческа, коа на себи вЈрими ошнечатакЂ древногЂ Сербства носе, и доволг>ни позднЈц кр'пи'1чески Д-ћеписцм, кои сшаре Миднне за присне сроднике данаппњц народа Славенски держе ж.) } кр$пко насЂ увЈраваго, да е наистарје отечество народа Сербскогг. Ас1а среднл бмла. Изђ 11З5 су наши праотцм V непонимаема времена послЉ нјжсвременногљ овдћ онд15 бавлепа у Еуропу дошли : у нбо И &емо и мм сродство нашегЂ народа сђ прочима наистарјпма ЕуропеиркимЂ колЗшама наиж.) СаНегегз ЕМехШп# јп сКе зупсћгопгз! 1Јп1г. ШзТогЈе ОоПЈпЈгп \Т1\. стр, 74, 5, 6 Шафстр. 184,