Serbska pčela

Г>7

родг. СербскЈи разари , и будући да и Серблви Егарски тако исто Ракоцхбвои желБИ, сђ ко1омг> е већа частћ Мађара согласиа бмда, као бунтовническои ни су соотв^тствовати хотЉли: зато како сђ пута враћенни у Егру дођу, таки буду у ланце окованни и у иаижалостте тамнице побацанни, у коима су све еднако стеннли, докђ и ни е ш,астлг>иво оруж!б благогћ Монарха отђ исте напасти освободило. Но текг> што по протечешго н4коп> времена СтефанЂ Телекешш Епјскопђ Егарскш умре, таки се на престолЂ исте Епарххе 1715 године ревностн±ишш РимокатоликЂ, ГрафЂ Антонш Ердедш попне. Оваи позмвагоКЈисе иа пр1в1Лег1умЂ нЗзкш 1мператора Леополда I, когђ е Егра шштб као свободнми Крал ±вЂ градЂ добмла, и кои е отђ реченногЂ Монарха 1700 године на ново потверђенЂ бмо, по комђ „ ни едноМЂ Жиду, хш едномЂ Еретхку, ни едномЂ ППзматЈку у Егри свободно ни е живити." и као Римокатолическш ЕпјсКопђ, и као града истогђ земледержацЂ, и као Хевешке Столице ГГоглаварЂ (феишпанЂ), истеравшш изђ града све друге инозаконике наипре , изђ петнђ1 се н;ила упне, да се и Серблљи изђ Егре разселе. Но не могућш у свомђ предпрјнт1ш другоачхе усп ±ти, почне и наипре јг отправленјго БогослуженЈн узиемиривати, м51сле!г1И, да 1 >е овммђ начиноМЂ наилаггие кђ цЈзли своеи до^и. Онђ дакле, не само што имђ разне досаде почне наносити, него Јоштх> посл^ краткогЂ времена и СербскогЂ Свеште5 * Ш1-