Serbska pčela

68

ника, кои 6 много година церкву свету послуапо, у тамницу бацм, изђ кое се посл"ћ многогђ времена сђ великомг> текЂ мукомг. посредствомЂ ЦарскогЂ придворногЂ военногЂ Сов ^тника, 1гн. отђ Квац '1бнта, опростити могао, но и то тако, да у Егри вмшше остати не мои;е. На м4сто изгнанногЂ овогђ Свештеника доведе ЗемледержацЂ друга два ради Богослужешн Русначкосоедин4нна : но Серблви едни у Краин -ђмЂ огорчешк) сђ оруЖ16МЂ предЂ вратима Церковнмма еднако су стражу чували, а други дашо ноћт кђ Бечу терчали, да милостб отђ Цара са сузама и заслугама своима запросе. Неограниченно е заиста правдолгобје и благоутробје Аустршски Монарха свагда бмвало спроћу в ^рногЂ себи оружЈеносећеГЂ народа СербскогЂ: тако и у оеомЂ слуЗавд, ерЂ не проЗје текЂ нћколико дана, а придворнми военнми Сов±.тђ налаже управитеЛк) твердмнћ Егарске : ,, Будући да СербЛБИ ЕгарсКи свако покровителство заслужуго: заТо да Се Церква нвшва отвори, и пре. ко цјле године стража военна да е отђ свакогЂ нападеН1Н ЗемледержчевогЂ брани." Како ова вмсока милостб Царска присшћ; оида Русначкосоединенни СвешТеницм принуа ?денни буду, и не поМоЛивШисе у Сербскои Церкви Богу, Егру оставити, а Серблви отђ Двора покровителства новомЂ свомђ Свештенику запросити. И заиста оТђ 22 Лнуар: 1724. год. изђ Беча налаже придв. воен. Сов^тђ управителго твердмнћ „да опредћленногЂ за Егру СофронЈемЂ