Serbska pčela

76

отиде, и тужбу му свого овмма р $чима предсТави : „Даме ни су особите б:ћде и неправде приморале, кое от!> свир^пм и бЈсим Сербалн ( На1с1опеб ) не само н, но сви мн, кои около Сигета изме^у Драве и Дунава живимо, непрестанце и безЂ отмора терпимо, не бм самв се усудити смЈо, да теби кои се сђ другима стварима забавлншЂ, и по налогу наимогу^шегЂ Цара нашегЂ кђ освоешн) Острогона спремашсе, да теби велиМЂ, у невреме сђ тужбама моима доса^уемЂ. Сздђ обхцимЂ б$дама прину^енЂ сђ овмма моима друговима кђ теби долазиМЂ, да отђ тебе проти†наизлочестив1бгЂ рода лгод1И помо^и запросимђ , кое зликовце, ако тм оружЈемЂ и вредност1Н) ТВ010МЂ не умиришЂ, онда смо сви пропали, и за кратко време онаи наикраснш пред ^лЂ, сђ коимђ е непоб^димћт СолхманЂ Царство сео 6 умножЈо , у наиЕећу пустару преоКренути^есе. 6рЂ ови, Серблви сир^зчБ не само на Турке , кои збогЂ свои потреба овамо онамо путуго , по шумама и планинама, по свима путовима изза зас^да сђ нападен1бМЂ хватаго, робе, и убЈнш^ него, што е јоштЂ смровје, и сиромашке тежаке, кои и нама и нБима данакЂ плаћаго, не имакЉи никакове правде и поштенн, муче, свега лишаван), а наипосл^ и уб!нн). А тш, кои такова зла чине по наивмшше у Канмжи сђ ку^Кама су и Земуницама } отудЂ на насЂ -удараго, и сђ отетммЂ отђ насЂ грабежомЂ опетЂ се тамо вра:ћак>; нема дана, нема ио^и, едНОГЂ