Serbska pčela

Џ Т 77 ногђ м4сеца или године, да могјг мирни бмти и отђ грабежа се задержати. ПЈта Бмшше трудјо саМБ се сваконко и старао, да ако и ине узмогу сасвимг. искоренити , у колико е могуће поне да и учовеЧ аМ1> '•) кадЂ самв когђ дочепати могао, достоино самБ га сђ смертхго казнш: често сам& с!> нБима у бои ступао, као што сам& се и отпређе сђ онмма, кои у Лавограду (ЛеградЂ) на састанку Мура и Драве пећине свое имаго, жестоко потукао ј нби избш, а и самт> отђ нби поштенно избЈенг> бћ10: и опетЂ тако е немиранЂ, тако е несташанЂ тако живђ оваи родг. разбоиника, да ако се еданЂ или другш чопорЂ , една чета нБшва приликомЂ каковомг. и угуши или сбрише, већљ на другомљ мЈзсту, у другомг. пред$лу други и то онакови исти зликовцбг родесе, покажусе. Десетћш е данасљ данљ откако су ови разбоиниЦБ1 ХаршанБскои сиротинБИ волове ораће крадомђ отерали. Нити тежацм сг> своимђ сузама, нити н сг> моимђ писмомђ могли смо отеране веЈГЂ волове наше икадЂ очима видити : Кђ теби смо дакле припали великодушнћт 1брех1ме ; отђ тебе смо се усудили помоћи запросити: тм, кои силу готову у рукама имашЂ, тб1 насЂ отђ овогђ наибеззаконхегЂЂ рода разбоиника освободити можешЂ} ако Канћижу нбшво легло и гн^здо Богу и лгодима мерзко освоишђ. А то да учинишЂ, тако ти живота и здравла, тако ти главе и сре&е непобЈдимогЂ Цара нашегЂ, тако ти свега