Serbska pčela

89

свото. да ће она лослЂ краткогг. времена затаено име Деспотско-Бранковићево свћту лагко открмти. — То е узрокЂ, што Унгарски Д^еписцм, не знагоћи нигд$, ни отђ кога се И1>10вљ 101111111) родјо , нашегЂ Кнсза или Деспота ГГаула, кои е изг> честолшбЈн као ггростт> в оиникт> тЈтулу свого и родбшну затаао, само као едноп. тежака и воденичарскогЂ момка познан) ј откудЂ е сирћчЂ К исзђ у службу Крал^ву стао. ПауелЂ наконацЂ КнезЂ, ни е никаково чудо, што еу службу као простЂ еоиникђ ступЈо; ерЂ по свои прилицм друголч1е тежко е и могло и1то друго бмти, као непознатогЂ сир^чЂ, и као туЗјинца, притоваЂ сиромашкогЂ видећегсе б51ти б^гунца е лгогла нити, см$ла Держава отма см^ста Чиновникомђ или В оиводомђ каковммЂ учинити. 5. Што дал$ наводи Раићв: да су многи СерблБИ сђ РимОкаеоличкинама жемећисе и законЂ западнБЈи прјимали: то ни мало не показуе, да е и ГГауелЂ КнезЂ сђ н;еиомЂ Римскогђ закоиа, и ззконђ истми, да бм се на већа достоипства попети могао, свои восточнми оставившЈи прјимш. НиедногЂ далћ до топз времеиа закона не налазисе, кон бм гласЈо: да енсоко каково достоинстео и зваше само Римокаеолицм носити могу. Ако пакЂ ВукЂ ДеспотЂ, а и онаи, кои е доцЈпе у чл. 5. 1507 год. споменутЂ, окромЂ тЈтуле Деспотске ни у кзковомђ другомЂ зван1н) ни су Оћ1ли: не сл^дуе отудЂ, да су нвима и свима Другима Серблмша достсинства забраи ^на бмла .