Serbska pčela

90

ла. бда ли се и даиасЂ многе велможе и племићи Унгарски не валазе , кои никакова звајпл Державна немаго : и зато се не може ни подђ кои иачинЂ казати, да имђ ни е свободно у Держачнои слркби бмти. Што дакле оба горе спомен-ута Деспота, окроМЂ воигшчки свои звагиа, у другоМЂ ДержавномЂ достоинству ни су бмла, то е само зато, што као СербЈннцм Дшломат1ческогЂ ЛатшскогЂ езмка не знагоћи, и способпости за она зватпн, у коима се м ^сто Мача перомЂ д1зла расправллк), као што е требало, немакгћи, у иста звашн ни су ступати могли, него су као способнш за воиводе у воиничкимђ звашнма до смерти останли, А да су при свеМЂ томђ Сербл!)И и у другимЂ звашлма налазилисе имамо примЈ>ре у Лкшићу 1487 подђ МавтеемЂ, и у Чарновићу 1566 подђ МаксЈмЈлЈаиомЂ Крал!змђ УнгарскимЂ. Оба су ова Серблвина Кралћвски у Цариграду посланпцм бмли. Шта вмшше, тко су Серблви у она нарочно времена, каДЂ е и ПауелЂ КнезЂ живт, и у каковомђ су стаиго бћми, нсно се види изђ Бонфјгпевћ! р!чш, кое онђ , описивагоћи почетакЂ рата Унгарско - ЧескогЂ, (Бес. IV. Е. II. р. 578) овако наводи: „У почетку рата Чесскогђ 1468 год. ови су велможе (великаши Ма«па1е8 рх-осегеб) бмли : ЕмерЈКЂ ГрафЂ Сципскш и СтефанЂ братЂ, ЦгопорЂ Школа, Воивода Ерделвскп!, СтефанЂ БоеорЂ и М^хаилђ ПалатшЂ :ј окромЂ тога МађарЂ Блазш, ПауелЂ КнезЂ („Раикгз С1г1п1б") ВукЂ ДеспотЂ („Еи-