Serbska pčela

јошт!) у дћтинству налазећп1се Станиша оСјЛже , и да Турскш законг> подђ именомЂ СкендербегЂ II. Пјшши. ХванЂ II. ЦерноеБићБ видећи отг. дана на л,ап ,ђ све веће и веће нападеше Турско , за добро наЈ)е , да столицу свото Из1> Зете, града Жабллка у Церну Гору нренесе , гдћ у р ј.чкои Наххи градЂ начини, у колљ твердмнго своимђ именомг. Церноевића ( церна ) р4ка назове, коа се и до даиасп (1774) тммћ именоЛћ назмва. По смерти Кнеза 1вана II. прјими влад^ше Церногорско смнђ Н:ћго†Георгш, кои безн насл^Д1Н умре , а мЗзсто нћга правителство пршми н Јзгобђ отп стрмца братЋ СтефанЂ, смнђ погинувшегЂ 1450 год. на полго ЧемовскОмЂ Георма. СтефанЂ оваи остави посл1з себе смна Јвана III. Церноевића, кои е у Цернои Гори до 1515 године владао. Тако дахсле Владћнхе Зетско продужавалосе до 1вана 11. Церноевића, а насл^дницм нћгови Зетскима и Церногорскима Кнезовима називали сусе*). КадЂ Турцм сђ десие стране Мораче ЗентомЂ ) завладаш, а лћва страна подђ Церногорскхша Кнезовима остане, онда све благородне Зетске домородице (фамхлха) у Церну Гору на лћву страну псте р4ке пређу, и по разнммЂ м±стиМа Лешанске Наххе населесе. С тђ овм домородица многе се у садашнћмТЈ времену опетЂ у Зеиту на десхху страну рћке Мораче поврате. Но послћ многогђ времена кадЂ лоза Кне ; зова Церногорски падЂ ЗеххтомЂ изумре, То соглас)емЂ народишмт. узаконћно буде Преко уређенм поглавара нћко Правлевхе , кое се и данасЂ (1774) н е " пресћчно и непрем4но продужава. У Цернохх Гори отђ предисторпчески времеиа Славено - Сербскш народЂ обмтава. Церна Гора

*) Мм упућуемо Читателј; Сербске Пчеле, Да Ц$' лми оваи предмћтЂ о Цернои Гори сђ кнх>игод№ „Исторхн Церне Горе Одђ искона до новхега времена СимеономЂ МилутиновићеМЂ СараилхоМ^ сиисаном' и 1835 год. у Бћограду печатаноМ'1' сравне, и Тако истину повћстну потраже. —