Serbska pčela

63

д ДС е па двб части па горпго п долнш (вмшшу и нижу) Церну Гору. Долнд 6 стб она част&Церне Горе, коа се у старо време 1ллир1кт> назвхвала, а садг. се Брђани? на АлбанскомЋ пакг. езмку Малтез^а назмва. јц 0 дЂ именомЂ Бртђана сл^дугоћесе области или НахГе цодразум^ван), као Кучи, Братонон^ићи, долбии и ГО |)Н1> и ВасобвиКи , дол&ии и горнБИ ровчани, Морача„[(Пипери и Бћлопавлићи. Све ове наххе мале Илак) свое собствене поглаваре , и назмваго и' ВоиводаСвака отђ овм нах1а особито се управлн своима с таринскима обмчаима една отђ друге не завмсећи. јјер^ани езмка другогг. незнага окромЂ свогђ роЗјејоГ 1> СербскогЂ, и сви су православногЂ ГреческогЂ цспов ^здашн — Бер^ани римскогЂ закона есу у .Ал(]'ан1п, Дукагши , Клименте , Хоти , Кастра-ти, Мирндити, кои другогЂ езмка кром!: ЛлбанскогЂ незнаго. Сви ови народи за себе живу и мало су каДЂ сђ Турцмма на миру. Отђ горн^ Церне Горе д^ли и' саДЂ Зента, у коши Турцм три града имаго : ^ Спјгжђ , Подгорицу и ЖаблакЂ. — Горнн Церна Гора есТБ она частв, кок се управо ЦерномЂ ГоромЂ вазмва. Многи держе нго за нћку малу частл неприступнм и ПортИ'Отоманскои подлежећи гора: но мн±нш то сасвимЂ е неосновано и безмћстно збогЂ тога, што е Церна Гора отђ старина до данасЂ у самомЂ д1лу незавмсимост& * ) свого сачувала , и свое границе има. Обширностх. иј,на са сћверне стране у дужину отђ Херцеговачке границе кђ гогу до Адрхатхческогђ мора износи 150 мила Ггалшски, а у ширину \ сб западић стране кђ востоку отђ граница снрћчЂ Мд^тачки (у оно време) до р^ке Мораче 120 милн у себи има. Церна Гора ни е тако горама обграђенада са за неприступну, као што нћки пишу, держати мои. Св±>доцм су тога сами Турцм, кои су по завоемпк) СербскогЂ Госуларства много пута покушавам, да оваи остатакЂ Сербске независимости похите ј | *) Види Шснословна сочинен^н: Церногорцм,