Serbska pčela

74

римљ и „повторавамЂ'*, што свакГи нзмеђу Васт> салп. зна, види и осћћа, да се сви мм садт> ј бћднЈемЂ и жалостнјемт. станто и животј налазимо, нежели и сами посл Јзднби робови на св^тј: но то само не знамт., еда ли свакш одћ васЂ и оне Јзроке види, изт. кои Сва зла за наше Отечество и за насЂ саме произлазе. И сама она свобода наша, кок> Мбт за несравн^но благо держимо и као перво преимЈћство народа нашегЂц^нимо, онда се само правомЂ свободомЂ назвати може, кадЂ се на добрммт. грађанскимЂ законима оснива, и на онаковБШЂ Јставима Јтверђена е , кои е никаковомЂ грађанинЈ или обштинскомђ чланЈ на зло Јпотребити не допуштаго. КадЂ пакЂ нста свобода напта никаковои обштинскои власти подчинћна и кадЂ никаковБЈМЂ законрма и уставима ограничена и обуздана бБ1ла не бм, то 6 б 1 онда опа изворомЂ свакогЂ зла и бћде наше пазБхвати се могла. Пи едне на цћлои землБи нашои такове неволћ не ма, ко.т бглсесЂ таковомЂ свооодомђ сравнити могла. Такова свобода ни имена свогђ достоина ни е. Име е н г 1зно право свобволбство ; а своеволБство е горе одђ свакога робства. РазСЈДите само Господо и Браћо мон! како†намЂ е животђ кодђ такове свободе? Или каковомЂ се мбе добру одђ и !; надати можемо? КадЂ мб 1 ј таковои свободи налазећи се землго нашу рођеномЂ пантомЂ крвлго свакш ДанЂ напанмо, то онда сама землн наша проти†насЂ на небо Јздмше, и за проли-