Serbska pčela

75

вен/ по ш,оА браће наше крпћ одмаштенгт лебесногЂ одђ Јоога надЂ нама иште, Мм се заиста правБ1МЂ робовима назвати можемо, докле се годђ у овакомЂ сташо налазили будемо, у каковомт, данасЂ живимо; ерЂ МБ1 какогодЂ животомђ тако исто и цманБмЂ нашимЂ, д-ћцомЂ и женама нашима едант. другомЂ робуемо; ненрестано еданЂ предЂ другимЂ стренимо, као што сђ посл^днбимђ робовима кодђ наисвирћиш тураиа и мучителн бв1ва. Кодђ насЂ е тако, да тко е силии! и ачш, таи е и ГосподарЂ надЂ другимђ ; ОНЂ и НаДЂ животомђ и надЂ иман ћмЂ другога властв има; пакЂ збогЂ тога нарОчно за великогЂ, храброгЂ и славиогЂ мужа почитуе се, хвали се и слави се. Мвт еданЂ другогЂ убтамо и онако се гонимо, као што велики ловци зв Јзрове птумске у лопу свомђ терато и убтнто. Мо збогЂ чега се кодђ насЂ такова грдна и Вогу мерзка д кта чине, коима на ц г ћломЂ св !>ту подобнвт не ма? II ћу ВамЂ Другови згои! и на то одговорити. Ево збогт> чега. Што смо мм одђ саме колевке наше безЂ сваке науке, коа бм насЂ кђ срећи нашои руководила; што смо далћ безЂ свакогђ суда п безЂ власти грађански закона живити научили се, безЂ кои никаково на свћту обштество напредно бмти, и срећно жнвити не може. И тако самт. ВамЂ н садЂ сђ ово п г ];колико рћчји свеобнтт1,1 наши заб.туђеи« и стпто нослопанн жа.тостно стаић представЈо, но покраи тога и она средства, коа бвх насЂ кђ срећномЂ усп Јзху водила, показати ВамЂ ни