Serbska pčela

33

Иарода д];ла благоутробно прошнто Народнн) одобравамо, и по чистои св-ћсти Нашои, здравомЂ разсуђенм, добро расположенои ду- ^ ши сђ Крал г ћвскомЂ НашомЂ влашћу и достоинствомђ претрешенеПр1в!лег1е, сЕободе, правпце и Царска писма, коа имђ е Авгјстћишш Господинђ и Д '6 дђ нашЂ наиблагоутробнЈв дао, и коа е лшбезн1>иш1и Господинђ Стрг.гцЂ и Блажен^ишш Родителв нашЂ потверд10, у свемЈ, што и вообште и посебице у себи садерже, настоећимЂ писмомђ милостиво за правилна налазимо и у свему ш одобравамо и иотверђуемо Зб )". КакогодЂ дакле што ће потомствоСербско, держећи„неопровержиму" ову свћдочбу Царичииу за наивећу подпору народности свое у Унгарскои Держави, правдолгобиву Марјвд 0ерез1К) у наислађемЂ и наиблагодаршемЂ спомену насердцу и души својои крозЂ све в-ћкове носити: тако исто увћрени смо да ће оно наиболћ и наивћрнхе милоств ову и благоутробћ Царско почитовати и цћиити онда, кадЂ само на ш.има све свое народнћ и праведне прошнћ у свако време оснивало, и онако се тоначки на Пр1В1лег1е свое, као што су ш Предци нћгда заслужити улгћли, осланало буде. Толико пов. ј.ренл Царске рј.чи и обћћанв кодђ вћрнв! свои поданика у свако време заслужуго! За ову вдштћ годину не можемо пропустити, да шштђ еданЂ лшбопмтанЂ погледЂ 36) Лрибавл. кђ Раић. Ист. ст. 394—4; ЕпЈ>е1,ч 6е8с!11сћ1:е <Јег Хеђеп1аеш1ег е1с. Ч. 4. ст. 202. &абави. Дав. за 1821 г. ст. 149.