Serbska pčela

54

не може; ерг предаванн ићка устмеиа пеле: да га е Вјкђ (Лмаи) БраиковићЂ, ДеспотЂ Сербски*!, кои е у Сланкамену СремскомЂ свок) столицј имао, изђ основа подигао; а други держе, да е ГргурЂ БранковићЂ такође ДеспотЂ СербскЈи основђ истомђ Манаств1ру полож10, и по свомђ га имену ГергетегомЂ назвао. Зато се и мш садЂ сђ тимђ само задоволвити морамо, што зиамо, да е Манаств1ру овомђ основђ , као што новш у церкви ПОДПИСЂ свћдочи, 1471 ГОД. ПОЛОЖеНЂ бшти могао. Ва двћ стотине година какове су судбе истогђ Манасткфа бшле, ни рБчице казати не знамо: но међутимЂ нимало не сумнамо се, да е и ован као и други Манаствхри у исто време више пута одђ Турака много страдати и многа зла и бћде претерпћти морао. Устмена предавана гоштђ и то велет да е МанастмрЂ ГергетегЂ у стар1а времена са селомЂ НерадиномЂ и са пустаромЂ Банковцима 6нополбскимђ , а у садашнћ време АрадскимЂ названммЂ Владвшама , о коима смо у Дневнику истомђ за 1838 год. говорили, тако прииадлежао, да су на сва та добра исте Владике и Донацхе одђ више УнгарсКи Кралћва имале, но кое су у немирнвхмЂ ТурскогЂ владанн годинама све упропастити се морале. И заиста ни е одвећЂ тежко бмло бнополвскимђ Бранковићима и Владмкама , да Сремски Бранковића добра и задушбине одђ Унгарски Крал-ћва, а нарочно одђ Наисв1ЈТЛ1егЂ ДомаХабсбуржскогЂ наслћде и уживак). Заго е, и у времеСербскогЂподЂПатр1архомЂ Чар-