Serbska pčela

нопићемЂ у Уигарску землш преселнвана, Царв ДеополдЂ I истб 1 и МанаствхрЂ са селомђ НерадиноЈГБ, сђ Банковцима и са 10 поточара, кадЂ су већт. Турци изт. Срема протерани бв1ли, старо право бнополБСКИ Владмка признавашћи, подт. именомт. новеДонацЈв (поклона) 21 Авг. 1691 год. Исаш Д1аковићу и н'3;гов1лмђ у Епарх1и Наслћдницима поклонш. Оваи се дакле Владктка СербскГи преко одређеногБ .Леополдомт. Царемт. Патрјлрха Чарновића збогт. страха Турскогт. едва 7 Лнуар1н Ј692 год. у Светои Андреи као Господинт. Гергетеншш, Нерадинск1и и Баиковачк1и потверди. Не прође много времена, а оно Илочкогђ Господства Чиновници усуде се, да Д1аковића на истб1мт. добрама у знемире: но оштра Царска одт. 7 Н)л1н 1699 год. запов ^стБ свако насилно нападанћ у еданпутБ пресћче имб . КадБ пакБ одређенгли Ц. Кр. КомесарБ ЖупанБ КараФа св!го Фрушкогорски МанастБ1ра границе уреди, онда се и Гергетежке землћ заедно са лежећимт. покраи Дунава и измеђ' КарловачкогБ и КрчединскогБ землвишта КозакомБ на ново 1702 утверде: а мало доцше и Леополдова Донац1а и КараФша уредба 1706 год. преко Унгарске Канцелар^е Д1пломомб Цара 1осиФа I. а тако исто. и 1722 год. одб Цара Карла VI. по другш путБ потверђене буду. КадБ пакБ Дјлковић-Б ВладБ1ка у Крушедолу на НароднћмБ Собору за Митропол1та избранБ буде, онда онб и ГергетегБ МанастБ1рБ изб развалина свои подигне: извади за нћга и Хђпвмегда, да о Св. Ншоли „л ћтС *