Serbsko-russkій slovarЬ

17 Вер 18 Бербереде, обрываніе. Берберйн, м. цирюльникъ. Берберина, ж. плата врачу. Берберити, рим, брить. Берберлул,* м. цирюльное мастерство. Берберница, ж. цирюльня. Берберски, а, о, относящійся до цирюльнаго ремесла. Бердо? патролповрбај, крикъ караульнаго, спрашивающаго патроль (съ нѣм. ^ег сіа? раігоіі ѵогЪеі). Бердокање, крнчаніе караульныхъ. Вер докати, чем, кричать бердо. Бердокнути, нем, прокричать бердо. БериЬет,* м. счастіе, успѣхъ. БериЬетан, тна, тно, успѣшный, плодоносный. Бермет, м. настойка, полыновка. Бее, м. см. бијее. Беса, * вѣра. Бееан, ена, ено, см. бијесан. Беседа, ж. см. бесједа. Бееедити, дим, см. бееједити. Беееђење, см. бесјеђење. Бесједа, ж. рѣчь. Бееједиоц, м. ораторъ. Бееједити, дим, говорить, Бесједукати, кам, говорить безразсудно, злобно. Беојеђеае, разговоръ. Беекорка, ж. бритва безъ рукоятки. ЕескуЬанил, м. человѣкъ, не имѣющій ни двора, ни кола. Беемртан, тна, тно, безсмертный. Беемртноет, ж. безсмертность. Беснило, ср. см. бјеснило. Беонети, см. бјешњети. Бееноћа, ж. см. бјесноБа. Бесолица, ж. недостатокъ въ соли. Бееолница, ж. безсольная (женщина, нуждающаяся въ соли). Бесомучан, чна, чно, см. бјесомучан. Беспара, ж. судомойка. Беспоолен, а, о, праздный. Беспоелнца, ж. досугъ; проводящій время въ праздности. Беспосличење, ничего не дѣланіе. Беепосличити, им, проводить время въ праздности. Веспутан, тна, тно, непристойный. Беспутно, нар. беспутно, непристойно. БеспуБе, ср. безобразность, нелѣпость. Бесребрни врачи, см. безмитни врачи. Бест, ж. см. бијест. Беетија, ж. бестія (бранное слово). Бестијање, дѣланіе глупостей. Бестијати, јам, дѣлать глупости. Вестијнски, нар. глупо. Вестијнство, ср. глупость. Бестилук, м. см. бестијнство. Бестиљ, ља, м. сливовый сиропъ. Бестужан, жна, жно, беззаботный, небрежный. Бееуђе, ср. неправосудіе. Весцен, а, о, см. бесцјен. БесцѳніѲ, см. беедјеае. Бѳецин, а, о, см. бесдјен. Бесцшье, см. бесцјен>е. Бесдјен, а, о, неоцѣнимый, безцѣнный. Бесцјење, безцѣнокъ, низкая цѣна. Вѳтег, м. болѣзнь. Бетѳжнитс, м, больной (человѣкъ). - Еиј Еећар,- м. неженатый человѣкъ; поденщикъ, наемникъ. БеЬарина, м. ув. отъ беЪар, БеБаровање, провожденіе холостой жизни. БеЬаровати, рујем, вести холостую жизнь БеЬарскн, а, о, холостой. Беѣло, м. прозвище мужчины. Бехар, * м. цвѣтокъ. Беч, Беча, м. гор. Вѣна. Беча, ж. родъ змѣи. Бечар, * м. холостякъ. Вечати, чам, блѣять. Бѳчеде, смотрѣніе искоса, сурово. Еѳчити, чим, устремлять суровый взглядъ; сурово смотрѣть. Бечка, ж. пивная бочка. Бечки, а, о, вѣнскій. Бечкиња, ж. жительница Вѣны. Бечлија, м. житель Вѣны. Бѳша, ж. порокъ, недостатокъ. Вешан, шна, шно, порочный, недостаточный. Вешила, * ж. колыбель; пузырь. Бешкот, м. родъ хлѣба (бисквитъ). Бешљив, а, о, дирявый; изъѣденный червями. Бешљивоет, ж. дирявость. Бештија, см. беетија. Бепхчаст, ж. безчестіе. Бибер, ра, м. перецъ. Бибереае, посыпаніе перцемъ. Биберити, рим, приправлять перцемъ. Бибераача, ж. перечница. Биберни, на, но, \ Биберов, а, о, / перцовый. Биборити, рим, собирать колосья послѣ жатвы. Бивааѳ, бываніе. Бивати, вам, быть, бывать. Биво, бивола, м. буйволъ. Биволида, ж. буйволица. Биволчѳ, чета, ср. буйволенокъ. Бивољача, ж. коша буйвола. Биг, м. см. бијег. Битање, см. бјегаае. Бигати, гам, см. бјегатд, Бигац, лца, м. см. бјегад. Бигнути, см. бјегнути. Бигунац, см. бјегунац. Бигуница, см бјегунида. Бигунче, чета, см. бјегунче. Вида, см. биједа. Бидат, * дань, подать. Бидан, см. биједан. Бидзин, см. бизин. Бидити, см. биједити. Бидник, см. биједник. Виђење, см. бијеђење. Бижан, см. бјежан. Бижање, см. бјежање. Бижати, жим, см. бјежати. Бижунар, см. бјежунар. Виза., ж. охотничья собака. Бизин, а, о, прпл. отъ биза. Бијег, м. бѣгство. Бпјегати, см. бјегатд. Виједа, ж. клевета; бѣда. Биједан, дна, дно, бѣдный, жалкій. Биједити, дим, несправедливо обвинять. Биједник, м. клеветникъ. Бијеђење, несправедливое обвиненіе. Вијежати, см. бјежати. Бијел, а, о, бѣлый. 1*