Serbsko-russkій slovarЬ

Бла 22 21 Бир Бировина, ж. сборъ, подать въ пользу приходскаго священника. Бировљев, а, о, принадлежащій деревенскому старѣйшинѣ. Бнрт, м. корчма; корчмарь. Бирташ, м. корчмарь. Бирташев, а, о, принадлежащій корчмарю. Вирташење, держаніе корчмы. Бирташити, пшм, держать корчму. Биртапшца, ж. жена харчевника, корчмаря. Бирташки, а, о, принадлежащій корчмарю. Бирцауз, м. корчма, пивная. Бие, см. бијес. Биеаг, см. бисаге. Биеагѳ, га, ж. ын. сумка, котомка. Бисан, см. бијесан. Бисер, м. жемчугъ, бисеръ. Бисеров’ } а’ °> бисеРный; жемчужный. Бисерник, м. продавецъ жемчуга. Бисеросклоп, м. драгоцѣнность изъ перловъ. Бисерче, чета, ж. мелкія жемчужины; мелкій бисеръ. Биекање, исканіе вшей. Бискати, штем, искать вши. Бискуп, м. епископъ. Еискупов, а, о, епископовъ. Бискупски, а, о, епископскій. Биснило, см. бјеснило. Виснити, ним, см. бјешњети. БисноЬа, ж. см. бјесноБа. Бисомучан, чна, чно, см. бјесомучан. Вист, см. бијест. Бистар, тра, тро, чистый, свѣтлый. Биство, ср. бытіе. Бистијзрна, ж. яма съ водою. Бистрење, очищеніе, дѣланіе свѣтлымъ. Бистриеа, ж. свѣтлость. Бистрити, трим, очищать, дѣлать свѣтлымъ. Биетрица, ж. имя рѣки; свѣтлость. ВистроЬа, ж. см. бистрина. Битан, тна, тно, существенный. Битанга, лѣнивецъ; лошадь, не имѣющая хозяина. Битанжење, лѣность, праздность. Бити, бијем, бить, избить; воевать; стрѣлять; попадать. Бити, будем, быть. Витисати, шем, перестать; уничтожиться. Битка, ж. сраженіе. Виће, ср. бытіе; способность. Бихаћ, шћа, м. крѣпость въ Турецкой Хорватіи. Бич, м. бичъ. Вичаље, ср. кнутовище. Биче, чета, ср. теленокъ. Бичиновац, вца, м. родъ большаго ножа. БичиЪ, м. ум. отъ бик. Бичкараіье, хлопанье бичемъ. Бичкарити, рим, хлопать бичемъ. Бичкапі, м. нерадивый, развратный человѣкъ. Бичкија, ж. сапожничій ножъ. Вштьеае, см. бјешњење. Бјегаае, см. бјежање. Бјегати, см. бјежати. Вјегац, кца, м. см. бјегунац. Бјегнути, гнем, побѣжать. Бјегунац, нца, м. бѣглецъ. Бјегуница, ж бѣглянка. Бјегунче, чета, ср. молодой бѣглецъ. Бјежан, ж. бѣглянка; бѣгство. Бјежан, ы. бѣглецъ. Бјежаае, бѣгство. Бјежати, жим, убѣгать. Бјежунар, м. см. бјегунац. Бјел, ла, м. родъ дуба. Бјеланца, яг. бѣлый чулокъ. Бјеланце, ср. яичный бѣлокъ. Бјелаеаае, блистаніе. Бјеласати се, сам ее, бѣлиться. Бјелача, ж. родъ бѣлой мужской одежды. Бјелаш, м. бѣлый конь. Бјелидба, ж. время бѣленія холста. Бјелијања, ж. сортъ грушъ. Бјелика, ж. бѣль, мязга. Бјелило, ср. мѣсто, гдѣ бѣлятъ полотно; бѣлило. Бјелиља, ж. бѣлильщица. Бједина, ж. бѣлокъ. Бјелица, ж. бѣлая (какъ эпитетъ). Бјеличаст, а, о, бѣловатый. Бјелобрк, а, о, съ русыми усами. Бјелов, лова, м. бѣлая собака. Бјеловина, ж. дубовое дерево. Бјелограб, м. особый родъ дерева. Бјелогрли, да, до, бѣлогривый. Бјелогуз, а, о, (человѣкъ, животное) съ бѣлой задницей. Бјелогуза, ж. родъ птицы. Бјелодано, нар. явно, очевидно. Бјелојабука, ж. родъ яблока. Бјелојуг, м. сухой южный вѣтеръ. Бјелокорац, рца, м. ножъ съ бѣлымъ черенкомъ. Бјелолик, а, о, бѣлолицый. Бјелонога, ж. (женщина) съ бѣлыми ногами. Бјелошљива, ж. сортъ ранпихъ бѣлыхъ сливъ, Бјелошљивача, ж. водка изъ бѣлыхъ сливъ. Бјелуг, м. бѣлый боровчз. Бјелуга, ж. бѣлая свинья. Бјелутак, тка, м. кварцъ. Бјелушаст, а, о, бѣловатый. Бјелушина, ж. родъ травы. Бјељар, м. дѣлающій ковры, одѣяла. Бјељарица, \ бѣлильщица. БЈељара, / Бјељег, м. см. биљег. Бјељина, ж. см. бјељ. Бјеснило, ср. см. бјесноћа. Бјеснити, см. бјешвети. Бјесноћа, яг. ярость. Бјесомучан, чна, чно, одержимый бѣсомъ. Бјечва, ж. чулокъ. Бјешвење, ярость, бѣшенство. Бјешњети, сним, быть яростнымъ, бѣшенымъ. бѣситься, неистовствовать. Блавор, м. родъ большой змѣи. Блаворуша, ж. см. блавор. Блавур, м. см, блавор. Благ, а, о, сладкій, пріятный. Благдан, гадне, м. имянины; большой праздникъ. Благо, ср. сокровище; деньги; скотъ; живиость; нар. хорошо, благо. Благовати, гујем, пировать. Благовјест, ж. см. благовијест. Влаговијест, яг. Благовѣщеніе. Благовист, см. благовијест. Влаговјештен.-Јје, см. благовијест Благовогьѳ, благовоніе.