Serbsko-russkій slovarЬ

105 Еже — Жар 106 Еженедѣльно, нар. сваке недеље. Еженье, ср. јежеље. Ежиться, жусь, јежпти се. Ежовый, пр. јежев. Ежечасно, нар. сваког часа. Еживъ, м. јежпћ. Ежъ, м. јеж. Езуитъ, м јежовит. Ей! (междометное восклицаніе), давори. Ей-Богу, Бог не; вала, Елботъ, м. мали чаычиЬ, чунић. Еле, нар. ј едва, с мукой. Елей, м. уље, зејтпн. Елейный, нр. уљани, од зејтпна. Еленецъ, м. јеленбуба. Еленъ, м. јелен. Елецъ, н. бела кесега. Елико, нар. толико, тако много. Елка, ж. чаи, јелвка. Еловый, пр. јелов, чанов. Ель, ж. јелика, чаи. Емецъ, ыца, који узима ыито. Емки, мн. машице, мумаказе. Емкій, пр. много прнмајући у се. Емкость, ж. простран ост. Емство, ер. гаранција, јамчење. Емствовать, вую, гарантирати, јамчити. Емчута, ж., сн. Селитра. Емь, ж. папак, канџа. Ендова, ж. ибрик, нбричић. Енотовый, пр. од коже јанајског медведа. Енотъ, н. јамајеки медвед. Епанча, ж. огртач, мантила. Епархія, ж. епархпја. Епископовъ, пр. владичин, бискупов. Епископскій, ир. владичански, бискупски. Епископъ, м. владика, бискуп, Ера, м., ж. нитков, вуци батнна, угурсуз. Еретикъ, м. кривоверац. ( Ерзать, аю, тргнути се, врдољити се. Жаба, ж. буђара, жаба, бабурача, губавица; (болѣзнь) гроница: заболѣть жабой — огранчати се. • - ■ Жаберный, пр, од шкрга. Жабивъ, м. жабљак. Жабинѳцъ, м. новчпћ; жабокрек. Жабникъ (диілдие іоНиш), м петоорста (велика), петопрстац. Жабрей, м. лан. Жабры (у рыбы), мн., ж. креља, шкрге. Жаворонковъ, пр. шевин. Жаворонокъ, нка, шева, чеврљуга, влдулинка, крдница. Жадничанье, ер. лакомљење. Жадничать, чаю, полакомити се. Жадно, нар. похлепане, жељно. Жадность, ж. нохлепа, лакомство, смагнуѣе. Жадный, пр. жедан, жудан, полапан, нопашан, нохледая; поједљив, жељан. Жажда., ж. жеђ, жудња; почувствовать жажду — пожеЈЊати. Жажданіе, ср. жуђење. Жаждать, аю, ожеднети, жудети. Жедшть (о змѣѣ), жалю, секяути. Ерихониться, нюеь, дичнтн се, хвалнеати се. Ерихонка, ж. влат, сдамка, струк. Ермакъ, н. жрван>. Ермолка, ж. капа, шубара. Ерникъ, м. шумарак, цбун, шибље. Ерошка, ж. уздигнута коса, набарушена коса. Ерошить, ту, накостријешити; ся— ренежитн се. Ерофеичъ, м. ракија од хлеба. Еруновъ, нка, справа за мерење углова. Ершиться, шусь, свађати се, одуједати се. Ершъ, м. врста рибе; јексер; свађалица. Еръ, н. име ппсмена ъ. Ерыга, м., ж. пређа, алов; ппјанпца. Ерыжникъ, ница, см. Ерыга. Ерыжничать, чаю, много пяти, шмркати као сну к. Ерь, м. име писмеиа ь, танко ъ. Есаулъ, м. козачки старешпна, капетан. Есаульство, ср'. чин јесаула. Если, союз, ако, кад, када; да. Есмь, јесам; не есмь — нисам. Естѳственный,пр.самотворан,нравски,нараван. Естество, ср. јеетво, природа. Естествовѣдѳніе, ср. природознавье. Естествоиспытаніѳ, ср. прпродоіісшітаае. Естествоиспытатель, м. прыродоиспитаоц,природњак. Естѳствоеловецъ, вца, прпродњак. Естествословіе, ср. наука о природи. ЕетестЕОСловъ, м. нриродњач. Ефѳсъ, м. балчак. Ефрейторъ, м. објахпвач (урату). Ехидна, ж. гуја отровница. Ехидничать, чаю, бити зао. Ехидство, ср. јехитство, злоба. Ехидствовать, вую, см. Ехидничать. Ефирный, пр. етерни. Ефиръ, м. етер. Еще, союзъ веѣако. Жалкій, пр. јадан, яужан, кукаван, бедан. Жалко, нар. жао, злеудво. Жало, ср. жалац, бодац, остан. Жалоба, ж. жаоба, тужба, пожала. Жалобливый, пр. јаукав, јадиков. Жалобщикъ, м. жали• ељ. Жалованіе, ср. камкање, хак. Жаловаться, дуюсь, потужити се, жалити се, јадпковати, цвмљети, тужити се. Жалостливый, пр. жалосгив. Жалостно, нар. жаловито. Жалостный, пр. жалостап. Жалость, ж. жалост, тужњава. Жаль, ж. жао. Жальный, пр. жалосан. Жалѣть, лѣю, жалити, ж ало ват и. Жалюзи, мн. мушебак. Жандарметво, ср. оружништво. Жандармъ, м. оружник. Жара, ж. врућина. Жареніе, ср. прцвареље, држење, пригаіье. Жарить, рю, пржити, пригати, жарити. Жаркій, пр. жарак, јарак. Жаркое, ср. печење, пециво.