Serbsko-russkій slovarЬ

83 Губ 84 Губернадур, м. губернаторъ. Гувити сѳ, гуви ми се, тошнить, чувствовать позывъ на рвоту. Гувно, см. гумно. Гугут, м. стонъ, трескъ, шумъ; воркованіе (голубей). Гугута, ж. болиголовъ (растеніе). Гугутаље, трескотня, стонаніе, воркованіе. Гугутати, Ьем, стонать; ворковать. Гугутка, ж. птица (въ родѣ голубя). Гуда, ж. супоросая свинья; гусли. Гудад, ж. стадо свиней. Гудало, ср. смычокъ. Гудач, м. скрипачъ. Гудба, ж. музыка. Гуде, дета, ср. свинья, боровъ. Гудети, дим, см. гудјети. Гудило, ср. см. гудало. Гудин, м. поросенокъ. Гудиниѣ., м. ум. отъ гудин. Гудити, см. гудјети. Гудјети, дим, гудѣть, играть на музыкальномъ инструментѣ; звучать глухо, оглашать. Гуднава, ж. звукъ струны; глухой звукъ. Гудотворине, а, ж. ын. музыкальные пнетрументы. Гудура, ж. тѣсная и узкая долина. Гуђеље, гудѣніе. Гуђети, дим, см. гудјети. Гуж, ы, змѣя; ящерица. Гужва, ж. гибкій прутъ, вѣтвь. Гужваае, сгибаніе, сгибъ, складки (на платьѣ). Гужвача,' } ж: Родъ пищн изъ “УИ0, Гужвељање, см. гужваае. Гужвељати, љам, см. гужвати. Гужвица, ж. ум. отъ гужва. Гужеае, ползаніе (дѣтей) на четверпнкахъ. Гуз, м. задница. Гуза, ж. см. гузица. Гузат, а, о, съ большею задницею. Гузин, а, о, принадлежащій задницѣ. Гузити ее, зим се, показывать задницу. Гузица, ж. задница. Гузичетина, > Гузичина, отъ гузица. Гузичица, ж. ум. отъ гузица. Гузни, а, о, см. гузин. Гузо цријево, ср. задне-проходная кишка. Гузобоља, ж. отвѣтственность за чужую вину. Гуја, ж. змѣя. Гујавица, ж. дождевой червь, глистъ. Гујана, ж. см. гујавица. Гујба, ж. рѣзецъ. Гујина, ж. ув. отъ гуја. Гујињи, аа, н>е, змѣиный. Гујић, м. маленькая змѣя. Гук, м. см. гугут. Гука, ж. воркованіе голубей; горбъ; груда. Гукање, воркованіе; роптаніе. Гукаае, см. грудање. Гукати, чем, ворковать; говорить на ухо. Гукати ее, чем ее, см. грудати ее. Гукнути, кнѳм, ворковать; говорить на ухо. Гулидба, ж. облупденіе, сдираніе коры. Гулити, лим, сдирать кожу; сдирать кору; пить, пьянствовать. Гулити се, лим ее, плакать, стонать. Гулозан, зна, зно, обжорливый, жадный. Гуљац, ы. ячмень съ малымъ стеблемъ. — Гуо Гуљење, сдираніе кожи, коры; оплакиваніе. Гумање, пожираніе. Гумати, мам, пожирать. Гумина, ж. канатъ. Гумно, ср. гумно. Гунгула, ж. крикъ, шумъ. Гундељ, м. майскій жукъ. Гундо, м. см. гундељ. Гундореае, жужжаніе. Гундорити, рим, жужжать; напѣвать. ГунтураЬ, Ьа, м, лошадиная болѣзнь (насморкъ). Гунути, нем, пожирать. Гун, аа, м. гуня, родъ верхняго платья. Гуаа, ж. плодъ квитоваго дерева. Гун>ац, аца, м. см. гун> (м.) ГуаиЬ, м. ум. отъ гун>. Гунче, чета, ср. см. гуњић. Гура, ж. см. грба. Гурабија, * ж. медовый пирожокъ. Гурав, а, о, горбатый. Гурање, толканіе, толоченье. Гурати, рам, толкать, толочь. Гурбет, * м. бродячій Цыганъ. Гурбетин, м. см. гурбет. Гурбеташ, м. см. гурбет. Гурбетка, ж. бродячая Цыганка. Гурбечад, ж. соб. бродячіе молодые Цыгане. Гурбече, чета, ср. цыганенокъ. Гуреае, сжиманіе, стягиваніе (напр. отъ холода), съеживаніе. Гурикане, см. гуритаае. Гурикати, чем, см. гуритати. Гурнмице (въ видѣ нарѣчія), толчкомъ (напр. ударилъ толкнувши). Гурит, м. хрюканіе. Гуритање, хрюканіе. Гуритати, чем, хрюкать. Гурити ее, рим се, сжиматься, съёживаться (напр. отъ холода). Гуритнути, тнем, хрюкать. Гуркаае, ум. отъ гураае. Гуркати, ум. отъ гурати. Гурнути, нем, толкнуть, ударить. Гуро, м. горбатый (человѣкъ). Гус! межд. крикъ на гусей. Гуса, ж. см. гуска. Гуеа, м. см. гусар. Гусак, м. гусакъ, гусь. Гусан, м. см. гусак. Гусар, м. разбойникъ; морской разбойникъ. Гусарина, ж. морское разбойничество. .-Гусарити, рим, разбойничать, быть пиратомъ. Гуеарљив, а, о, разбойничій. Гусарство, ср. пиратство. Гусен, м. родъ дѣтской игры. Гусеница, ж. см. гуејеница. Гуееничав, а, о, см. гусјеничав. Гусишща, ж. см. гусјеница. Гусиничав, а, о, см. гусјеничав. Гуејеница, ж. гусеница. Гусјеничав, а, о, полный гусеницъ. Гусји, а, е, гусиный. Гуска, ж. гусыня; родъ хлѣба. Гусдање, звукъ струнъ. Гуслати, лам, звучать струнами, Гуслѳ, ж. ын. струны, гусли. Гуслице, ум. отъ гуслѳ. Гуенути, снѳм, сгущаться. Гусомата, ж. родъ травы.