Serbsko-russkій slovarЬ

85 Гуо Дал 86 Гуот, а, о, густой, частый. Густ, м. вкусъ. Густијер, м. сгустптельный насосъ. Густина, ж. густота. Густити, стим, сгущать. Густшп, м. что либо густое (изъ пищи). Густократ, нар. часто. 'Густсшјер, м. ареометръ. Густоћа', } ж- гУстота’ Гут, м. глотка, гортань. Гута, ж. наростъ, горбъ; родъ болѣзни. Гутав, а, о, покрытый наростами. Гутаае, глотаніе, пожираніе. Гутати, там, пожирать. Гутка, ж. обманъ. Гутљај, м. глотокъ. Гутнути, срв. гутати. Гуто, см. гутав. Гутољење, скрываніе чего либо подъ одеждою. Гутољити, љим, скрыть что либо подъ платьемъ. Гуцај, м. бѣдняга. Гуцање, пожираніе. Гуцати, цам, пожирать. Гуцнути, нем, пожрать, поглотить. Гучеае, см, гутољеае.' Гучити, ним, см. гутољити. Гучица, ж. прыщъ. Гуца, ж. игра въ свинку. Гуцати се, цам сѳ, играть въ свинку. Гуша, ж. горло; зобъ; глотка. Гушав, а, о, зобатый. Гушавица, ж. зобастый голубь. Гушан, м. родъ зобастаго голубя. Гушење, удушеніе. Гушити, пшм, удушать. Гушица, ж. ум. отъ гуша. Гушо, м. зобастый (человѣкъ). Гушта, ж. гуща, чаща. . Гуштер, м. ящерица; мускулъ. Гуштерица, ж. ящерица. Гуштина, ж. см. гушта. Гупгчак, чака, м. гусятникъ, помѣщеніе для гусей. Гушчар, м. гусиный сторожъ; такъ называетъ зіужъ жену въ теченіе 40 дней послѣ родовъ. Гушче, чета, ср. гусененокъ. Гушчевина, ж. пометъ гусиный. Гушчетина, ж. ув. отъ гуска. Гушчиѣи, м. мн. молодые гуси. Гушчица, ж. ум. отъ гуска. Гушчји, чја, чје, гусиный. д Да, союз, что, чтобы; если; да (въ выраженіи желанія, просьбы); развѣ (въ выраженіи вопроса); ибо; когда; да (утвержд.) Дабар, бра, м бобръ. Дава, * ж. жалоба, обвиненіе. Давалац, ваоца, н. датель. Давало, м. датель. Даваае, даяніе. Давати, јеш, давать. Давач, давача, м. датель. Давија, * ж. см. дава. Давијање, искъ, споръ. Давијати се, јам се, спорить, судиться. Давина, ж. см. даорина. Давиново зрно, см. даориново зрно. Давити, им, задавить, задушить. Дављење, удавленіе, удушеніе. Давнашњи, аа, ае, старый, давнишній, древній. Давни, а, о, давній. Давнина, ж. древность, старина. Давно, нар. давно. Давори, междометное восклицаніе — ей! погоди! подожди! Даворија, ж. особыя пѣсни (даворье) военныя. Даворије, ср. согласіе, единодушіе (когда говорится о совмѣстной игрѣ на различныхъ музыкальныхъ инструментахъ). Давуција, * м. обвинитель. Дагрчац, чца, м. связка, пучокъ. Дада, ж. мать, матка. Дадија, I нянька Дадшьа, / Дажд, даясда, м. дождь. Дажда, ж. см. дажд. Даждан, жяа, жно, дождевой. Даждевица, ж. дождевая вода. Даждиц, дица, м. ум. отъ дажд.Даждив, а, о, дождливый. Даждјети, ди, идти дождю. Дажђети, ди, см. даждјети. Даија, * см. дахија. Даијнски, ска, ско, см. дахијнски. Даилук, см. дахилук. Дайре, ■ ж. мн. \ музыкальный инструментъ. Даирета, * ср. мн. ( Ј Даиџа, * м. дядя по матери. Дајана! * держись! Дајандисати, * шем, терпѣть, выносить. Дајанџија, * терпѣливый. Дајка, ж. мать. ДајоГ’ } м' СМ- даиџа' Даклѳм } С0Ю3' слѣдовательно, и такъ. Дактаіье, см. дахтање. Дактати, ћем, см. дахтати, Далак, * лка, м. затвердѣніе селезенки. Далбулана, * турецкій барабанъ. Далѳковид, м. дальнозоркій (человѣкъ). Далекоћа, } ж' «ценность. Далеко, 4 Далеч, > ] Далече, | Далѳчан, чна, чно, Далечи, а, о, і ' Далечина, ж. отдаленность. Далечити, чим, удалять. Дали, союз, развѣ, неужели (въ вопросительномъ выраженіи). далекій.