Serbsko-russkій slovarЬ

477 Сѳд Сил 478 Сѳдмѳрица, ж. седнорица, еедмина. Сѳдмизвѣздіе, ср. влашиЬп: Седмица, ж. седмица, неђеља. Седмойнадѳсятъ, пр. седамнајести. Седьмой, числ. седми, Седьмь, числ. седам. Сей, мѣст. ов, сај. Сеймъ, м. сајам, скупштина. Сейчасъ, нар. овчас, отоич, отоичке, једанак. Секвестръ, м. узапт. Секретарь, м. потајник. Секретность, ж. потајност. Секретъ, м. секрет, тајна. Секта, ж. слиједба. Секунда, ж. секунд. Секундантовъ, пр. деверовъ. Секундантскій, пр. девјерски. Секундантъ, н. девер. Селедка, ж. мала харпнга. Селезенка, ж. слезена, слезина; воспаленіе селезенки — бедреница, бедреници, нераст. Селезень, зня, патак. Селезневъ, пр. патков. Селеше, ср. вес, селене. Селитра, ж, еолнптар, салитра, шалиятра, шалитра. Селитровареніе, ср. селитроварене, Селитроварня, ж. І)е се селитра вари. Селить, лю, селитп, насељавати. Селитьба, ж. еелидба, селене. Село, ср. вес, поселица. Сельдерей, м. черевиз. Сельдь, ж. харннга. Сельскій, пр. сеоски. Сельцо, ср., см. Село. Селянинъ, м. сељак, сељанин. Селянка, ж. сељанка. Семга, ж, велика моруна. Семейный, пр породпчші. Семейство, ср. Фамилпја. Семериковый, пр. по седам. Семерикъ, м. седмак. Семеричный, пр. еедморострук. Семерка, ж. седмица. Семеро, числ. седморица, седмеро. Семжина, ж. месо од моруне. Сѳмидалъ, м. Фино брашно. Семидесятый, пр. седамдесети. Семинаристъ, м. семпнарвст, богослов. Семинарія, ж. семениште. Семиногій, пр. седмокрак. Семиструнный, пр. седиоструни, од 7 струна. Семиэтажный, пр. седмобојни, седмоспрати, седмокати, седмотавани. Семнадцать, числ. седамнаест. Семъ, см. Седьмь. Семьдесятъ, чие. седамдесет. Семья, ж. обнтељ, обитео, породица. Сенаторъ, м. сенатур, старовечник, саветник. Сенатъ, м. сенат, диван, старовеЬе. Сентиментальность, ж. сентименталност. Сентябрь, м. Рујан. Сераль, м. сарај. Сараскиръ, м, серашћер. Сербія, ж. србија, српска. Сербка, ж. српка, српкиња. Сербскій, пр. српски, србијанскн. Сербъ, м. србия, србљанин. Сербъ - католикъ, м. кршћанин. Сервизъ, м. прибор асталски. Сѳрдарство, ср сердарија. Сердаръ, м. сердар. Сердечный, пр. свесрдан, срдачая. Сердито, нар. опрчито. Сердитый, пр. срдпт, мрзовољаст, набрецит, наљут, једак. Сердить, ржу, једити, срдити, напухати; ся бурити се, буЬити се, карати се, бекельитп се. Сердоболье, ср. срдобоьа. Сердце, ср. срце. Сердцѳвидецъ, дца, ерцевидац. Серцевина, ж. срж, ерш, срце. Сѳрдчать, аю, см. Сердиться. Серебрить, брю, сребрпти. Серебро, ср. сребро. Серебряный, пр. сребрни. Середа, ж. среда. Середина, ж. средина. Серединный, пр. средоточан. Сѳрженіѳ, ср. напучане. Серна, м. ернац. Серпяикъ (раст.), ы. петрово зеље. Серповидный, пр. сличил на срп. Серповый, пр. косни. Серпообразный, пр. см. Серповидный. Серпуха, ж. крљ, чепчег. Серпъ, м. срп. Серьга, ж. брница, наухвица, наушка, наушница, менђуша. Серьги, мн., ж ушњаци. Серьезность, ж. озбиљност. Серьезный, пр. озбиљски. Серя, м. усро. Сестра, ж. сестра, села, сеја, сека. Сестринъ, пр. селин, секин, сестрин, сејин. Сестрица, ж. сестрица. Сжалиться, люсь, сажаловати, сажалити се. Сжатіе, ср. грчене. Сжать, сожму, савптлати, сажнети, скркљушити, стеснити; о хлебѣ — пожети, зажети; ся — сбеѣи се. Сжевывать, аю, сажватати. Сжечь, сожгу, епалити, сагорети, сагорити, пожеЬи, попадити, изажгати. Сжигать, аю, жеЬи, спржити. Сжимаемость, ж. стисљивост. Сжиманіе, ср. стискиване, гљављене, зажииане; отъ холода — гурене; рта — олијаље. Сжимать, аю, сирскати, сабити, стискивати, сажимати, утискивати; отъ холода — згурити се, гурити се. Сзади, нар. зад, изазада, пред, нуз, остриг, острагу, одзада, страга, састраг. Сзываніѳ, ср. еазнвавье. Сзывать, аю, емамитп, смамљити, шћукати, сазивати. Сивуха, ж. питора. Сивый, пр. сив; волъ — сивона; корова — сивуља. Сивѣть, ѣю, сиветя. Сигара, ж. смотка, увијач. Сигналъ, м. срок, панос. Сидѣнье, ср. сеткарење, сеђење, седница. Сидѣть, жу, сеткарити, седитп. Сикать, аю, шикљатп. Сила, ж. јакост, јачина, језгра, крепкост, сила, снага. Силокъ, лка, штрањга, клоња, кљуса, замка, вигови, гвожђа, ошице, спона, спонка. Силой, пар. силемице-