Serbsko-russkій slovarЬ

Сло 484 Скупость, ж. скупает, лакомљење, тврдоЬа, скомрачење. Скуфья, ж- сковија. Скучиваніе, ср. гртагье, плаштење. Скучить, чу, сбијати; ся — роктати се. Скучно, нар мучно. Скучный, пр. досадан, шіьав, цањав. Скушать, аю, сјеста, појести. Слабительное, ср. ослабљавајуће. Слабить, блю, слабити; имѣть поносъ — точити. Слабкій, пр, елаби. Слабленіе, ср. точење. Слабо, нар. слабо. Слабоголосый, пр. слабогласни Слабогрудый, пр. слабодухаст. Слабодушіе, ср. слаба душа. Слабосиліе, ср. слаба сила. Слабость, ж. бољност, слабост, вејачица, нејакост, куњаље. Слабоуміе, ср. слабоумье. Слабоумный,‘пр. слабоумии. Слабый, пр. слабомоЬан, танак, ломан, мекан, даготан, нејак, елаби, млочав. Слабѣть, ѣю, постати слаб, трудан. Слава, ж. слава, прослава, гласаље, дика. Славить, влю, славити, хвалити; ся — дичити се. Сдавленіе, ср. славьетье. Славно, нар. дично. Славный, пр. дичан, именит, славан, врли. Славолюбецъ, бца, едавољубац. Славолюбіе, ср. славољубље. Славословить, влю, прослављати, хвалити, Славословіе, ср. прослављаље. Славянскій, пр. славенскЕГ. Слагать, аю, скнадпта; послагати. Сладить, жу, удесити, угодитп. Сладкій, пр. сладак, благ. Сладковатость, ж. сладоѣа, сладост. Сладковатый, пр. прислатки. Сладкоглаголивый, пр који лепо и пријатно говори. Сладкогласіе, ср. лепи и звучны глас. Сладкогоркій, пр. елаткогркп. Сладкокнсдый, пр. слаткокисели. Сдадкопѣніѳ, ср. пријатно и лепо певањс. Сладкорѣчіе, ср. лепо говореље. Сладостно, нар. сладостно. Сладостный, пр. сладостан. Сладострастно, нар. разблудно. Сладострастность, ж. пузпвост, путеност. Сладострастный, пр, пузіш, путей. Сладость, ж. сладост, сласт. Слаженіѳ, ср. удишнваље, угађење. Слазить, жу, слазити, Сламываніе, ср. сламаье. Сламывать, аю, см. Сломать. Слана, ж. слана. Сластена, см. Лакомка. Сластолюбецъ, бца, кантарић. Сласть, ж.-, см. Сладость; сласти — преслачци, посластице. Слать, шлю, шиљати. Слаще, нар. елађе. Слегать, аю, слегати. Слегка, нар. олако. Слеза, ж. суза. Слезливость, ж. сужеіье. Слезный, пр. сузан. Слезоточеніе, ср. суженье. Слесарня, ж. место, соба ђе се направљају ораве. Слесарство, ср. занат браварски. Слесарь, м. бравар. Слетаніѳ, ср. слетал,е. Слетать, аю, слетати. Слетокъ, тка, безрибица. Слечь, слягу, слећи. Слива, ж. шљива, слива. Сливаніе, ср. саљевање. Сливать, аю, саљевати. Сливки, мн., ж. сплав мдијека. кајмак, врале, павлака, скоруп, повлака. Сливный, пр. шљивов. Сливовица, ж. шљивовица, сливовица. Сливянка, ж., см. Сливовица. Слизаніе, ср. чпшЬеле језиком Слизать, жу, см. Слизывать. Слизень, зня, пуж, прпољ. Слизетеченіе, ср. слузотечеле. Слизистый, пр. слузпти. Слизывать, аю, чистити језиком. Слизь, ж. слуз. Слина, ж., см. Слюна. Слинистый, пр., см. Сдюнястый. Слинотеченіѳ, ср. слилеле, течеле елине. Слинтяй, м. слинавац. Слинтяйка, ж. слинавица. Слинявый, пр. слинави. Слинай, м., см. Слинтяй. Слитіе, ср. слиЬе, сливала. Слитно, нар. сливено. Слить, солью, см. Сливать. Сличать, аю, елнчавати. Сличеніе, ср. сличеле. Сличительный, пр. слнчавајући. Сличить, чу, см. Сличать. Слишкомъ, нар. извишно, одвише. Сліяніе, ср. слпЬе, саставци. Слсбода, ж. предграђе, село близу варошн. Словарь, м. словар, словник. Словесно, нар. разумно. Словесность, ж. клижевност. Словно, нар. баш као. Слово, ср, рпјеч. Словопроизведеніѳ, ср. произвађање ријечи. Словосочиненіе, ср сачилавалѳ беседе, рцјечи. Словотолкованіе, ср. тумачеле рвјечн. Словотолковатѳль, м. туыач ријечи. Словоударѳніе, ср. акцент ријечп. Слогъ, м. словка. Слоеватость, ж. састављеност из слојева. Слоеніе, ср. слојеле. Слоеный, пр. слојани. Слоеобразный, пр. слични на елој, као елој. Сложеніе, ср. зглобљавање. Сложить, жу, зглобити, савити; ся — елећи се. Сложность, ж. сложност. Слой, м. вој. Слоистый, пр. љускав. Слоиться, юсь, листатн се. Сломанный, пр. кршак. і Сломать, аю, угужвати, заламати, ерушити, скршпти, скрхати Сломить, млю, уломити, опучити, крхнути, сломити; ся — оломити се. Слоновый, пр. слонов, Филев. Слонъ, м. елеФант, слон. Слоняться, яюсь, тумаратг