Serbsko-russkій slovarЬ

511 Сцѣ Оѣр 512 Сцѣдить, жу, оцеднти, процедит Сцѣживать, аю, см. Сцѣдить. Сцѣпить, плю, саетавити, утврднти. Сцѣпленіе, ср. састављање. Сцѣплять, яю, см. Сцѣпить. Спаливать, аю, открцати, одвезати. Счастіе, ср. среѣа. Счастливецъ, вца, добросретник. Счастливица, ж. добросретнпца. Счастливый, пр. среЪав, добросретљи. Счерпывать, аю, сплавим. Счесать, шу, очешатп. Счесть, сочту, бројатн. Счетоводный, пр. тефдедарскн. Счетоводство, ср. рачунство. Счетоводъ, м. рачунџпја. Счетчикъ, м., см. Счетовод. Счетъ, м. рачун. Счисленіе, ср. бројеље. Считаніе, ср. есапљеље, рачињеље. Считать, аю, разбрајати, рачунити. Счищать, аю, убрисам. Счунаніе, ср., см. Журеніе. Счунать, аю, см. Журить. Сшибка, ж. чаркаље. Сшиваніе, ср. крпљеље. Сшивать, аю, прешиватп, сашитп. Сшить, сошью, испрешивати, прешитн Сшутить, чу, пошадитп се. Съ, пред, низ, низа; су, с, са, сноред. Съеживаніе, ер. гуреае. Съеживаться, аюсь, гурити се. Съемка, ж. снимаље, снимак Съемцы, мн., ж. мумаказе. Съемъ, м. предаја закупа; препис, копнја. Съизмала, нар. изжалена. Съизнова, нар. наново, изнова. Съисподи, нар. одоздо. Съуженіе, ср. суживање, ужење Съуживаніе, ср. суживаье. Съуживать, аю, суживати. Съузить, жу, узити; ся — отешьати. Съумасшедшій, пр. алосан. Съумничать, аю, смислитп. Съѣданіе, ср, згризаље. Съѣдать, аю, смазати, згризати. Съѣденіе, ср. бршЬеье. Съѣдомоѳ, ср. јемек. Съѣдомый, пр.јестив. Съѣдута, м. инација, свађалица. Съѣздить, зжу, одвести се, одјахати. Съѣздъ, м. сакуп, куп. Съѣзжать, аю, сјахати. Съѣзжая, ж. полипајна кућа. Съѣстноѳ, ср.јемек,јестива. Съѣсть, ѣмъ, поручати, изјести. Съѣхать, ѣду, одјахати. Съякшаться, аюсь, сјаранити сё. Сыворотка, ж. сурутка. Сыграть, аю, просвпрати, отсвирати. Сыкать, аю, см. Сыкнуть. Сыкнуть, ну, коме заповедити да ћутн; рећи «ст». Сыновній, пр. СНН0ВЉИ, СІІНОВСКИ, СІІНОВ. Сынокъ, нка, см. Сынъ. Сынъ, ы. син. Сыпаніѳ, ср. сипање, реваье. Сыпать, плю, сипати, потрунити; ся — реватн. Сыпучесть, ж. расипљивост. Сыпучій, пр, еитни, што се лако расииа. Сыпь, ж. осутак; на тѣлѣ — Фрус, Сыпѣніе, ср. родотнља. Сырейщикъ, м. ко тргује са грубим материалом. Сырецъ, рца, груба свила. Сырный, пр. сирнн. Сырой, пр. ровечан, зелен; груби. Сыромолотный, пр неосушено - пзмлаѣеяи. Сыромолотъ, м. неосушено овршено жпто. Сыропустъ, м. бела недеља. Сыропъ, м. сируп. Сырость, ж. влага. Сыроѣга, ж. тесто од киеела млека; гљива за јело. Сыръ, м. сир. Сырье, ср. сиров еепап; сирова роба. Сыскать, щу, пстражити. Сыскная, ж позив власти. Сыскъ, м. истраживаље. Сыта, ж. медена вода. Сытить, чу, чинати медену воду. Сытовье, ср. саѣе. Сытость, ж. ситост, насеша. Сытый, пр. сит Сытѣть, ѣю, еитпти, дебљати. Сычугъ, м. желудац преживара; свнњскн желудац напуаен сеченпм месом и зачцнима. Сычъ, м. сова, буљина. Сыщикъ, м. пандур Сѣвальня, ж. машина за сејаље. Сѣверный, пр. северни. Сѣверо - востокъ, ы. северо - исток. Сѣверскій, пр. хладни. Сѣверъ, м. север. Сѣвецъ, вца, сејач. Сѣвъ, м. усев. Сѣдалище, ср. сто, седиште. Сѣданіе, ср.. поеедање. Сѣдельниковъ, пр. седларев. Сѣдельный, пр. сарачки. Сѣдина, ж. седина. Сѣдланіѳ, ср. седлање. Сѣдлать, аю, седлам, оседзавати, еамарпти. Сѣдло, ср. седло; вьючное — самар. Сѣдобородый, пр. седобради. Сѣдоватый, пр. просед. Сѣдовласый, пр. седокосп. Сѣдоголовый, пр. седоглави, Сѣдой, пр. сед, сив; человѣкъ — кличо. Сѣдокъ, м. коњаник, јахач; пасажпр. Сѣдѣніе, ср. сеђење. Сѣдѣть, ѣю, седјетп. Сѣкира, ж. секира, просек, брадва. Сѣкирный, пр. брадвенн. Сѣменить, ню, засејати. Сѣменникъ, м. суд за семе, семенар. Сѣмя, ср. семе; сѣмена — посад, семеље. Сѣни, ын., ж. претсобье; малп ходник. Сѣниетый, пр. пун еенака. Сѣнникъ, м. сеник, сеьак. Сѣнной, пр. относеѣи се до сена; еѣнная где сено продају. Сѣнный, пр. относећи се до «сѣни». Сѣно, ср. сено. Сѣновалъ, м. сенак, сенара. Сѣнокосъ, м. окос, косидба, сенокос. Сѣнь, ж. сен, сена. Сѣра, ж. еумпор. Сѣризна, ж. еивина, Сѣрка, м. сив пас.