Serbsko-russkій slovarЬ

525 Туп Тят 526 Тупица, ж. тупаја. Тупоголовый, пр. тупоглав. Тупой, пр. туп, Тупость, ж. тупост. Тупоугольный, пр. тупоугаони. Тупоумность, ж. тувьавоет. Тупоумный, пр. туњав, тупан. Турецкій, пр. турски. Турѳченіе, ср. турчење. Туречить. ну, турчнтн. Турить, рю, отерати. Турій, пр. днвьег вола. Турманъ (голубь), м. чпгра. Турокъ, рка, турак, турчпн; Турпанъ (птица), н, црна пловка. Турусы, мн., ж. брбљање. Турція, ж. турска. Турнанка, ж. туркиља. Турнанкинъ, пр. туркињин. Турненокъ, нка, турче. Туръ, м, дпвљи во. Тусклость, ж. мутност. Тусклый, пр. мутнп. Тускнуть, ну, тамнити се, гасити се. Тутовый, пр. дудов: дерево — иурва. Тутошній, пр. овдешњи. Тутъ, нар. ту. Туфли, мн., ж. јеменлије. Туфля, ж. хланнна, штопела .папуча. Тухлость, ж. трулеж. Тухлый, пр. трулп. Тухлятина, ж. трулина. Тухнуть, ну, гасити се. Туна, ж. туча. Туневой, пр. од туче. Тунность, ж. тустшга Туинѣть, ѣю, разрасти се, одебљитн. Тушевать, шую, туширати. Тушевка, ж. туширање. Тушеніе, ср. тушеље. Тушить, шу, тушити, Тушъ, м. туш (у ыузици, кад се пију здравице). Тушь, ж. туш (за цртаље). Тщаніе, ср. старање. Тщательный, пр. брижљиви. Тщедушіе, ср. болешљивост. Тщедушный, пр. болешљиви. Тщеславиться, влюсь, прослављати се. Тщеславіе, ср. охолост, кочопереке. Тщеславный, пр. оход; человѣкъ — охоища, пролет. Тщета, ж. клапа, испразност. Тщетно, нар. узалуд, заман, на празно, забадава, залуд. Ты, мѣст. ти. Тыканіе, ср. турање, гурање. Тыкать, аю, гурати, муватп. Тыква, ж. мачванка, лудаја, бувдева, вареіьака, бујага, купица, кратуна, тиква. Тыквенный, пр. тиквени, буидевски. Тыковка, ж. куница. Тылъ, м. задай део; еъ тылу — састраг. Тынъ, м. тин. Тысяцкій, м. тисућник. Тысяча, числ. тиеуѣа, хиљада. Тысячелистникъ, м. куњи реп, коштеница, спбриш, папрац, столика, столистац. Тысячникъ, м. хиљадар, тисутіьик Тычинка, ж. притка, тркља. Тьма, ж. тмуша, тама. Тѣлесный, пр. телесни. Тѣло, ср. тело, стан. Тѣлогрѣя, ж. јелече, памуклија женска. Тѣлодвиженіе, ср. кретање тела. Тѣлохранителѳвъ, пр. делијин. Тѣлохранитель, м. делија. Тѣльный, пр. телесни. Тѣмъ больше, нар. камоли. Тѣмъ меньше, нар. акамолч. Тѣнистый, пр. хојан, сенаст. Тѣнь, ж. хлад, хдадовина, осин, засенац, сен, сена. Тѣсненіе ср. чичкање. Тѣснина, ж. кланап, теснац. Тѣснить, ню, тпштати; ся — чичкати, тиштати се. Тѣснота, ж. навал, врвљеље, тиска, тескоба. Тѣсный, пр. тесан, тескобан, узак. Тѣсто, ср. тесто. Тѣшить, шу, насладили; ся — раскошити, насладим се. ^ Тюканье, ср. цукање, лупање. Тюкать, аю, цукати, лупати. Тюкъ, м. свежањ, колето. Тыдевый, пр. од тида, тилски. Тюленевый, пр. од морског пса. Тюлень, м. морски пас. Тюль, м. тил (врста матери] е). Тюльпанъ, ы. тулппан. Тюрбанъ, м. сарук, чалма. Тюрьма, ж, апсана. Тюрюкъ, м. врећа коју осуђеницима пред погублењем мећу на главу. Тюря, ж. измрвљен хљеб. Тютюнъ, м. дуван у листовпііа. Тявканіе, ср. ке.втање, штехта, штехтање, штектање. Тявкать, аю, ковтати, штектати, штехтати. Тяга, ж. вучеае. Тяганіе, ср. тегљење. Тягаться, аюсь, парбити. Тяглецъ, м. поданик, плаћајући данак. Тяглый, пр. теглеѣи. Тягостный, пр. пињав. Тягость, ж. тежиаа. Тягота, ж. тегота, тежпна. Тяготѣніе, ср. тежење. Тяготѣть, ѣю, тежити. Тягучесть, ж. тещчина. Тягучій, пр. протегљивн. Тяжба, ж. парница, парба. Тяжѳлина, ж. тежина. Тяжело, нар. тешко. Тяжеловатый, пр. потежан. Тяжеловѣсный, пр. тежак на меру. Тяжелогрузный, пр тешконатоварени. Тяжелый, пр. мучан, тежак, пунан. тужљив, тром. Тяжесть, ж. тежња, тежа, тегоба, тег. Тяжкій, пр. тежак, мрдан. Тяжко, нар. мучно, тешко. Тяжкосердный, пр. немилоердни. Тяжъ, м. штрањке (на амовима'. Тянуть, ну, вуЪи, тег.шти. Тяпаніѳ, ср. еечеіъе, сецкање; край. Тяпать, аю, сеЪи, сецкати; украстн. Тяпка, ж. брадва, секира. Тяпъ да ляпъ — површно; брзо. Тятя, м, отац; јапа,