Sion

б

о природи у таком абстраЕтиом и општем смислу, као што се разуме у тим насловима. Ниједна природна наука не занима се природом као целином и не изучава ту целину у свим деловима њеним. Па за то ни једна од тих наука и не може примити на се тај задатак, да одреди положај или одношај својих почесних предмета према природи као целини. Да објаснимо то примером. Кад би у наслову тих књига стојало: место човека у зоолошкој системи, онда би ми лако могли појмити у чему је ствар; јер знамо јасно шта значн зоолошка система и шта значи место у тој системи. Но зоологија не даје нам никаква појма о томе, шта значи место у ирироди? Исто тако, кад би у наслову књиге стајало: расиоређај људских остатака ио слојевима геолошке формације, и тада би нам питање , о коме је реч , било са свим јасно. Ми знамо шта су то геолошке Формације, шта су то остатци и њихов распоређај; но ни геологија ни палеонтологија не објашњавају нам шта је то иоложај у ирироди ? Очигледно је, да то питање спада у неки шири круг, него што је круг сваке поједине природне науке. А да је тако, о томе ћемо се још боље уверити, кад иромотримо како се према томе пптању односе поједине природне науке. Веома је значајно то, што чим се питање о човеку сведе под појам и задатак какве сиецијалне науке, то се оно лако решава и управо престаје бити питање. Физичар говорећи о тежини тела, не налази никакве тешкоће у томе, како ће измерити тежину људског тела; оно се мери тако као и свако друго тело на свету. Исто тако ни кеничару ни Физиологу не пада ни на памет, да човечије тело саставља какве нарочите задаткеЈ, различне од свију других тела, и да су за испитивање његово потребне какве особите научне мањере. Људско тело разлаже се кемијски исто онако, као и свако друго тело; његови физиолошки процеси изучавају се онако исто, као што се изучавају и у свима другим телима, у којима се они врше.