Sion

18

Спаситељ, то — наш постанак, наш живот, немио пад наших праотада и све што се односи на ову чудновату зграду нашег тела и на својства нашег духа — остало би за навеки нерешено! Но и ово решење које је хришћанством донето, и дан дањи или се од многих не признаје, или се тако тумачи и изврће да губи свој облик и промаша своју цељ, а то с тога што се разум човеков упиње да мимо ове небеске истине протумачи и схвати другојаче ова питања о човеку. Радити дакле да се човеков разум — овај најплеменитији дар божији, доведе у сугласност са начелима небеске науке; доказивати да закључци до којих долази права истинска и непристрасна наука не само нису супротни начелима хришћанске вере и науке, већ на против да су то чеда баш те науке и да с јњом стоје у сугласности, те тако овим радом подгајивати и само питање о човеку и његовом небеском опредељењу, држимо да је стварни задатак свакога свеснога човека. И ево због чега ми наш лист наменусмо не само свештеницима већ и васпитатељима и родитељима. А према оваквом племенитом раду и задатку нашем, уздамо се да ће нам радо притећи у помоћ сваки који се труди за славу божију, који љуби истинску науку, који поштује лепу веру а с њом и душу своју, и жели правог напретка својој кући и својој домовини.

По томе ако природне науке и одређују извесне разлике између човека и других животиња , то још не значи да оне тиме и решавају ово питање. Ствар је у томе, какве су то разлике ? Ми се не задовољавамо ма с каквим; ми тражимо сав обим тих разлика и ио томе питамо: које су аоглавите,

Чиме се разликује човек од животиња?

(Наставак).