Sion

60

га је доцније опет Маџарима, а од н>их год. 1521. на свагда га отму Турди, који су онда поплавили били цело балканско полуострво и пошли освајањем даље у Јевропу. Доцније су Београдом (под принцем Евђенијем) владали и Аустријанци, па је тада и катедра карловачког патријара (и митрополита), за неко кратко време, смегатена била у Београду. Кад је Стеван високи владао Србијом, он је изабрао био Београд за главно и престолно место себи и српском митрополиту, којц се онда звао „екзарх све српске земље. Од тог доба и митрополија београдска одржала се до да нашвег доба. 12., Епаркија Моравичка. Катедра јепископа била је у ужичком округу, гди је данас село Ариље, код цркве св. Ахилија (по љетописима Архилија). Ако је веровати опису, који је штампан у Гласнику (X. стр. 332.), црква св. Ахилија, није постојала пре Дечанскога, дакле до трг времена и катедра јепископа, морала је бити негде на другом месту; али гди поименце не зна се. Међу тим љетописи говоре, да је њу основао св. Сава, и то код цркве св. Ахилија. 2 ) Доцније се она прозвала Ужичка по вароши Ужицу, која лежи на р. Детињи. А у новије доба, зову је Еарановачка, по месту, гди сада јепископ седи.

Ј ) 1Ш. §. 51.

2 ) У Шафар. Памјатнику, стр. 52; и у Каница 8ег1пеп 8. 142. Међу сликама, које су се до данас сачувале у старој моравичкој цркви, има једна, која иреставља св. Меркурија , јепископа равиљског (или равинског) Гласник X. стр. 333. Нама није познато, да је у старој срп. држави, где год постојала варош или село Равиљ, које би бпло близу јепарк. моравичке. Но има село Ровине, које је не далеко од Ужица и села Арнља , управо: с лаве стране реке Мораве, а с десне стране мале речице Међуречја, која у њу утиче (в. карту окр. ужич. у Гласнику X. и Речник Географ. — Статич. Гавриловића). Ако је одиста натпис правилно ваписат, онда је Меркурије био јепископ ровински, који је потчињен био митропол. моравичком. Но и то је доста сумњиво. . .