Sion

56

сам и одсудно против њега. Стари Грди и Римљани, од којих нас раставља тако дуга периода, од две тисуће година, имали су друкчији начин живљења и друкчије потребе, него ми данас. А што је поглавито, данас људи имају много више знања и искуства, него што су имали стари Грци и Римљани; имају много више средстава за своје образовање, него што су они имали. Данас људи, тако рећи, лете на крилима паре и њихове се мисли са брзином муње распростиру до свима крајевима света, о чему у старо доба ни сањали нису. Па за то и не можемо данас узимати за углед онај начин васпитавања, који је био код Грка и Римљана. Тр*еба више гледати на будућност, него се освртати на нрошлост; то је девиза нашег века. Што се тиче оног другог реалистичког правда, имамо да приметимо ово: препоручивати такав правац могло се само онда, кад су многи мислили да се науке занимају оним што не постоји у самој ствари, него тек по имену; то јест, што је номинално и кад су такав номиналан правац ширили путем васпитања. Али данас, кад тако више нико не мисли, него су сви сугласни у томе, да се науке занимају само оним што је стварно, реално, онда препоручивати такав правац нема никаква смисла. Али они, шго данас заступају тај правац и не узимају реалност у том смислу, у ком се некад узималп, него они под реалношћу разумеју стручност. Они траже да се народном васпитању да такав правац, који ће спремити стручне зналце, то јест, ваљане занатлије, трговце, инжињере, лекаре и т. д. Нема сумње, да је сваком друштву потребно имати стручних зналаца и да је потоме народно васпитање дужно обухватити те потребе. Али то нису једнне, а још мање, поглавите потребе друштвене. Као год што друштву требају ваљани мајстори, трговци, инжињери и лекари, тако исто, и још више, друштву требају ваљани људи. Стручни зналци и вештади колико су корисни друштву, толико исто могу бити и од штете, ако поред свога стручног знања и