Sion

78

у Србији установљавао српску пародно-црквену јераркију, удешену по правилама свете православне цркве источне и светих отаца. Овако уређена српска црквена јераркија, трајала је све донде, док се с њом нису сукобиле политичке прилике, које је изазваше, да своју дотадашњу управу умножи са већим чиноначелством у српској цркви. Нарочито за владе краља Милутина , — од кад се управо и почиње ширење с поља и освојење, у српској државној политици, — српска црква добила је већи значај, и поширила је своје границе и даље , — у земљама, које је краљ Милутин очистио од Грка и Бугара. Према раширеним гравицама, потребно је било да се и српска црквена управа пошири. С тога видимо, да је за време Милутиново, основано било још две јепаркије, а наиме: Мачванска и Звачанска (или Бањска). Доцпије, баш при спршетку владе Милутина, спомиње се још једна нова јепаркија — Котуљска. Ми не знамо, која је од њих пре основана, но судећи по томе, што је Драгутин уступио свом брату престо и иастанио се у Мачви, рекли би, да је баш поводом тим иајпре установљена била јепископија Мачванска; па ју с тога овде прву и стављамо. 13., Епаркија Мачпаиска. Мачвом се звала област, што лежи на десној обали реке Саве, почев од утока Дрине до Мораве. За време првих Неманића, Мачва није никако припадала српској држави, него је била у рукама Грка, а доцније и Маџара. У другој половини XIII. в., њом су владали Маџари , који је уступе старијем брату Милутиновом — Драгутину, као васалу, да њом управља. Тада је на сву прилику и основана била у њој нова православна катедра јеиископска. По смрти Драгутина, њом овлада Милутин. Незна се, где је управо била столица јепископа мачванског. Може бити, да је оиа била и