Sion

100

трудољубиву домаћицу, која пажаиво успреми и очнсти своју кућу кад у њу има да прими каква ваљана и одлична госта. Јер и ти приступаш да примиш у се једног од највећих и најодличнијих гостију — госта небескога, самога Исуса Христа. Па како ћеш га примити ако претходно непризнаш своје грехове и неочистиш ове из срца и савести? II. Но признати своје грехове, то је тек једна врдииа за човека хришћанина. Од оног, који к св. тајни причешћа приступа, захтева се да — поред признања својих грехова учини још и срдачно кајање о њима и да се тврдо обећа да у напредак неће у њих падати. И у овом, некати послужи, хришћанине, пример јеванђелског митара, као и пример ученика Христовог првоврховног апостола Петра. Први доби опроштај својих грехова за исврено признање своје виновности пред Богом; а други — сузама покајања и тврдог обећања да ће у напред бити и остати на свагда веран љубави свога Господа — искупи и заглади своју кривицу у коју по слабости своје човечије природе беше пао, кад се оно у тешком тренутку одрече свога Господа. III. Напослетку ономе, који приступа к св. тајни причешћа, иужно је поред признања својих грехова и срдачног кајања о њима, да има још и живу веру у И. Христа и тврду наду на његово милосрђе. А шта ће то рећи — имати живу веру и тврду наду на Исуса? То ће рећи: имати па памети мисао а у срцу убеђење, да осем Господа Исуса, као светог и највећег праведника, није нико други у стању дати нам оправдање од наших грехова, као што нико, осем њега јединог, није био у стању искупити род људски од првородног греха и проклетства, у које беше пао преступлењем прародитељским. „бдинг бо еств ходдтди Когд и чел <ж1 ;киж2, челок^ккг Исусг Христосг, ддши севе извдкленУе зл ксћхз- С тога без овакве