Sion

102

— дијамант, који изрезује слова на стаклу, која не&ожеш више избрисати. Досада сам се увек позивао на историју, па и ако за време апостола пи речи о папству нашао нисам, то није моја кривица, но историје ; желлте ли ме довестп у положај човека, који је ради изопачења окривљен? Чините ако то можете. С десне стране допиру ми речи: „Ти си Петар, на тој стени сагради ћу цркву своју", (Мат. 16). На ове примедбе, поштована браћо, желим одма^да одговорим; али пре тога, хоћу да вам кажем нлод — резултат мог истраживања о тој ствари. Будући да за време апостолско ни трага о папству не нађох, помислих, да ћу то може бити у црквеној ист^рији наћи. Јавно вам кажем, тражио сам у прва четири стодећа, да ли се где^ч>д име папа налази, па гле! нигде нисам на шао . Сигуран сам, да ни један од вас неће посумњати о поштењу великог и славног Августина епискоиа Хипијског. Овај побожни учитељ, дика и слава католичке цркве, бејаше тајником (секретаром) црквеног сабора у Меливи. Међу одлукама ове поштене скупштине, могу се ове следујуће важне речп наћи: „ко се желинаоне позвати, који покрај мора живе, таковог нико у АФрпци нек не прими у црквену заједницу." Африкански епископи нису хтели нризнавати римскога еппскопа; шта више, свакога су прогонили који се клањао Риму. и Са шестог црквеног сабора, који је у Картаг/ни држан за време еиископа Аврелија, писали су овп епископи римском ЦЈј^ле^ину и опомињалп га, да позив не прима, који би му африкански епнскопи и свештеници слали, да у будуће не шаље посланике и комесаре, и да људску охолост у цркву не уводи. Да је патријар^ римски у прва времена покушавао узети сву власт и првенство над црквом у своје руке, као што му ултрамоптанци наметнути желе, и да је такову власт одиста имао: да ли би се усудили африкански епископи, и то још пре Августина опорицати то право папино? Радо пристајем на то, и саглашавам се с тиме, да је римски патријар^: прво место заузимао и првим се међу осталим патријарсима сматрао, јер о томе јасно сведочи Јустианов закон: „Нареди^змо по закључку четири црквена сабора, да буде старога Рима први еппскоп, а архијепископ цариградскп, који је нови Рим, да буде други." На то ћете ви рећи: признај, и поклопи се паппном првенству. Али, поштована браћо, немојте одма^ изрнцатн пресуду; јер закон Јустианов овакав надпис има: 0 ре ду места патријараха. Из