Sion

154

добила и шест источних округа, који су биди под турцима до 1888. године. Кад је последњи патријар пећски Калиник збачен био са столице, онда је живео београдски митрополит Јеремија. (НАСТАВИЂЕ ;СЕ).

Ж и ч а. 1 ) Жича, или боље и правилније да кажемо, неподигнуте и необновљене свете њене урвине, лежи још и ако не сва, а оно већином у развалинама и урвинама. Она је на прекрасном месту, као што се одликују све задужбине наших светих Нсманића. Покрај западне и сјеверо-западне стране њене протиче речица Кружевица, која извире из Столова, а улева се у Ибар, шш тако звану Баранску реку, за% часа ниже Жиче. Од јужне и источно-јужне стране протичу млоги извори а од јужне заУ 4 часа протиче и вечно жубори страховити планински Ибар или стара Барањска река. За 2 часа преко Ибра, а у селу Канареви познају се још и данас трагови од велике и богате бивше паланке као што се мисли, Јааока, у коме су пре 3. год. ископали 5. прегршти старих срп. новаца и других ствари. Од овог 2. часа југу, стоје још и данас урвине Маглича града са своих 9. кула, костурницом, траговима моста на Ибру бившег и пр. Сва је Жича негда била ограђена високим и дебелим зидом,који градом зову, а на овоме уздизале су се огромне нолукружне, неправилно четвороугалне куле, од којих се и данас познају трагови, а нарочито од запада. У простору жичиног атара, или синора, било Је млого мањих црквица, од којих се трагови и данас познају: од њих 5. св. Аранђела, Петра, Николе, Илије и Недеље. Прекрасну високораван жичину окружавају дивне и китњасте планине и то: јужно Столови и Кобасица; од запада Триглав; од сјевера Вујан иза Карановца а од истока Котленик. Ј ) Из I свеске „Путопие дбла праве (старе) Србије" (од М. Милојевића)