Sion

313

хомије, Симеон Студита до краја века живеће за узор сваком кадуђеру, који се ода делима витешким, ванредном прегоревању, мучењу нечувеном и посту најстрожијем. Калуђери живели су с почетка одвојено један од другога а посде су завели манастире, устројили правила, и живели под управом једног старешине. Калуђери су се издржавали својом зарадом, зато нису толико ни пазили на науку, већ су особиту пажњу обраћали да страсти победе. Црква у ревносиом калуђеру налази најбољег свог војника, њему не шкоди ни жега сунчана ни север зимни. Усрнути у најужасније пустоше, ићи на сусрет највећим опасностима, дати се растргнути од зверова, примити од незнабожаца или јеретика лаворов венац мучеништва, то њему служи за највећу славу. Калуђери су на истоку за први пет векова играли велику улогу, а да ли је еписконство исцрпило сву корист од установе калуђерске, тешко је пресудити, јер има важних разлога за и аротив. 0 калуђерској установи много се писало и говорило , они су данас трн у оку многима и миогима. Но кад већ наиђосмо на њих, то да рекнемо коју о њима и то с гледишта правничкога. Да би то боље разјаснили ваља нам претрести човека и његова права. Здрав разум не допушта, да је човек у почетку био као што беше доцније. Он је морао бити слободан ма на кратко време; а што је страстима подлегао те тиме слободу изгубио, то није могла никако решити идолопоклоничка филосоФија него само Христос, који му је слободу повратио. Ни у једној системи пред хришћанске ФилосоФије не налази се означено, да човек у човеку сматра свога брата и да ближњега љуби као самог себе. Томе је само хР истос У чи о; јер ако у св. писму новог завета стоји, да слуге, робови верно служе своје господаре Бога ради, апостол одмах наставља господарима, да се не усуђују у својим слугама сматрати друго што до браћу, себи равну. У законодавству старог и новог света налазимо велику разлику; стари је свет личност