Sion

330

Историјски развитак српске цркве (СВРЖЕХАК). Данило је био у Црној гори митроподит све до 1735. год. и за његове вдаде, бориди су се више пута Црногорци храбро и срећно с Турцима 1 ). По смрти Данидовој, прими управу над Црном Гором, Његов синовац, митрополит: 11., Сава Петровић, ког је завладичио митроподит српски Мојсидо Чурла, онда кад је у Црну Гору доходио. Сава је био човек слаб и невешт, па зато се за његове владе није скоро ништа знатно у Црној Гори догодило, осем омањих бојева, који се по готову нису ни прекидали у Црној Гори. Нужде цркве и народа црногорског у оно време, принудиле су га, те је поради милостиње ишао чак и у Русију. Још за живота Савина, буде за црногорског митроподита посвећен 1750. године: 12., Василије ПетровиК (Пламенац). Њега је завладичио патр. Пећски Атанасије II. Те исте године, 15. Марта, исти патријар, послао га у Русију поради милостиње. Као архимандрит, он је ишао у Аустрију, да донесе утвари црквене, које је патр. Арсеније са собом однео. У опште, митр. Василије, млого се старао о добру земље и народа. Неслоге. које се за време његова уирављања изродише међу поглава') 11)1(1. Као што се види из писма иатр. Арсенија III., митрополија црногорска имала је под еобом за време Даналово, ове области:..." прћксе 1|рМ !л горл, н плбми грнвалк, плфробснћл, крнтолн, лиш7ш}л, н грлд Кдрн ГрЛДТ. Склдарн, н грлдн нцннн н грлдн п ®ДГ0рШ |Л, н ждблнлкђ, н кђ плеие ^етд н Квун, КЋсоекнЈје крдтопожнће, пнперн н велоплклнћн, Сгксемн ндрошн н с-мн генарјдпн.., Сама митрополија, звала се је екендеријска: „Длнјнлл, пострнжпнкл цетннксклго,... постдвнхом его бћ БОголшЕсткеннеом Степенн лрх1нренекомн, дл кнспрјнмнтч кнше нмвен« №плрун1н> гллголемкш скендер1нск8ш." У Милутиновића, стр. 31. (3.) Ист. Срп. Нар. за школе, 1866. г, стр. 136.