Sion

352

љерије и као робињида дрхтра, чим би се намргодио тад свеможни Наполеон, а сада бацила је евој погдед на Неву и бележи сваки израз, сваки миг ока Александра Никодајевића. Аустрија и Прајска комадајући Пољску, ступиле су под заштиту Русије, па су заиста и нашде свој сиас у мишицама руске војске. Европа је назвада Адександра I својим спаситељем, а Немачка ца!ра Никоду оцем немачке. Без помоћи руске вдаде Аустрија би већ одавио дежада у развадинама, а готово и Немачка се неби бида усудида тргнути још од Јена крвави мач на Француску. Цар је руски анђео мира, он мира хоће и нуди га цедој Европи, а ова га мора примити, почем је така воља Н. В. Адександра II. Русија је откдонида она пакдена срества убијања и рушења у рату; Русија сада у Брисељу држаће међународнп конгрес и по могућности убдажити немиду судбу у рату заробљених војника; кад дакде Русија игра удогу тодико човекољубиву, како да се ње не боји реводуција и утајене намере неких кабинета, па наравно да на њу и не вичу? Маџарско-немачке новине савез између наше Књажевине и румунске држе као ствар готову, и од овога савеза зазиру. Брисељски „Норд" гдасидо поуздано кнеза Горчакова, одобрава овај савез; но само примећује да се на истоку несме ништа предузети без дозводе других спла, нарочито Русије. У Француској раздор је ведики у народној скупштини: бонапартовци с дана на дан постају све смедији. Вдада рекао би да тавно гдеда јавне нереде и обезчашћење репубдиканских заступника, па се из тога може издећи каква непогодна посдедица и за дегитизам и за бонаиартизам, па и за истога Мах-Махона, ког и тако добрим оком не гдеда папа римски са многим удтрамонтанцима. Бонапарта свечано је преддожио папи да призна за престодонасдедника У Француској сина Наподеона III. Но чини нам се да је покушај остао без успеха за сада. У Немачкој ствари иду својим током; вдада запдењује добра непокорних епископа, па чак и добра која су опредељена за издржање бодница. На некодико места у место епископа, епархијама управљају вдадини комисари. То је резудтат оних кривих начеда, која недопуштају да се црква с круном измири. П. Н. Бројеве „Оиона" шаљемо редовно и безпрекидно сваком предбројнику; а што они редовно недолазе, потражићемо лека. У,

У ДРЖАВНОЈ ШХ АМПЛРИЈИ.