Sion

435

онако свршава освећење душе наше, као што се је нуждним обредима ова наша црква освештала. А како то бива? То пажљивим и зредим нашим разсуђењем да проучимо. Јошт пре годину дана у овој црквн постављена је, а данас и утврђена света трапеза и освећен жертвеник божји, да се на њему приноси безкрвна жртва. И свакога од нас истинитог Христијанина срце је прави жртвеник божји, кад на њему гори ватра љубави наспрам бдижњих наших, и кад се чиста и истинита молитва у смерноме срцу приноси господу Богу. Ова наша молитва к Богу толико је милија и важнија, кад је ми добром вером и делима љубави приносимо. А молитве без смернога срца, што се на жертвенику приносе Господу Богу, не важе ништа, као што тврди свето писмо, кад вели: „Что ми множество жертвх кдших? Ндг(читесл докро творити, ЕЗИЦ1ИТ6 СЈ>ДД, ИЗБЛКИТ5 ОБИДИМДГО, с^дите сир^, опрдкдите едокиц ;(, и тогдл прУидите и гакитесд прс-д лицеш тои/иг жгрткд/ии кдшими." Данас у овој светој цркви омивена је света трапеза чистом и миришљавом водом , да не би на њој никаква нечистота заостала. И жертвеник душе наше треба да буде умивен нашим сузама покајања, како неби на њему никаква греховна нечистота заостала. Данас је света трапеза на тврдом основу утврђена, па као што је она на свом основу остала непоколебљива, тако смо и ми дужни душу нашу сваким могућним начином осигурати како се не би она разним светским преварама и саблазнима узнемиравала, поколебавала и мутила. Кад ми стојимо на молитви у храму божијем, а мисли наше странствују по другим местима; кад црква нам налаже минутно оставити свако старање о животу земаљском, а ми у исто време броимо и рачунамо наше нриходе; кад се нама у цркви говори о Богу ради наше душевне користи, а ми о том и не мислимо, већ само о нашој телесној користи мислећи не допуштамо 28*