Sion

632

на неким месгима као највећи „револуционар," премда писац ведикодушно признаје, да је Исус од мисли односно насилног устанка против друштвеиог реда вазда прост био. По речма писца нашег у Исуса Христа не беше ни појма нити правог уважења друштвеног устројства. Већ уништење богатства и владалачке моћи — комунизам дакле и уједно соцнјализам — ето шта беше, по мњењу Ренана, коначна цељ живота и деловања Исусовог! Па и то је баш мало: јер Ренан усуђујв се тврдити, да је Христос, за раширење уплива свог и к јавној обмани притицао; тако допустио је, да га сином Давидовим називљу, ако и сам у порекло своје од Давида веровао није; и знајући, да никакових изнадприродних сила код њега нема, ипак је непрестано привидна чудеса чинио, да на Фантазије простоте упливише, а све је то чинио, да царство Божје на земљи оснује! И тако „цељ оправдава средства," гадно ово језуитизма правило по Ренанавом мњењу беше основа делателности Исуса Христа,и што се је правило ово на * дело применило, хришћанство има за свој успех благодарити! Но и сам Ренан не може, а да не почувствује, колико су објашнења ова сажаљења вредна, кад се са узвишеном искреношћу и простодуншошћу карактера Исусовог успореде; те и он је појмио, па и за саме отпале и њему одане читаоце тешко ће бити високо-наравствену особу Христову сравнити помислом на ништаву и недостојну обману. И гле чуда! Изобретљиви писац овај тврдити је вољан , да искреност и простодушност у очима источних народа нема узвишеног значаја који тек мало на шкакљивост критичког ума привикоше. И овај посве нови и неочекивани назор, мало што није једино самостално место у књизи Ренановој. Да, њему припада почаст открића, да код источних народа (међу овима и код старих жидова) искреност и часност по себи нигата не значаше, и да по томе у дела самог Исуса Христа цељ је освештао средства. Ренан уопште не шкомрачи ни са претцоставкамл ни хи-