Sion

730

у садање време своје наде и изгледе к Русији. Од Русије поглавито чека она сталног , тврдог подржавања своме политичком онстанку и развитку. Од Русије чека она братске помоћи н у довршењу свога духовног устројства, за успостављење старих знаменитих манастпра, од којих се још многи налазе разрушени и запушћени, за подигнуће нуријских цркава, којих број никако не одговара насељу и потребама српског народа, за побољшање духовног н материјалног стања оних својих једноплеменика, који до сада и у већој још количини остају под туђим господством, и у којих самостална кнежевина Србија природно узимље најживље учешће. Русији поверава Србија на васпитање своје најдаровитије младиће, већином ради вишег пастирског образовања. Тако међу осталима у Русији је добно внше духовно образовање и садањи првосветитељ српски — митрополит Михаило, једап од иајискренијих прпјатеља и иоштовача руског имена на југоистоку, који је не давно лично посетио Русију и Москву и оставио у свима, који га видоше, с.ветлу усиомеиу о себи, но чнјем ходатајству поглавито одобрена је п подигнута је ова српска обитељ у Москви. Освећење храма новоподигнуте обитељи свршава се у име арханђелског благовештења Пресвете Деве о искупљењу рода човековог и на дан св. аностола Андрије првозвапог. Спомен св. апостола Андрије има особиту важност за пову Србију, и с особитом се свечаношћу сваке године у њој празнује. На дан св. апостода Андрије 30. Новембра 1830. г. коначно је утврђена при сурадњи Русије, добивепа херојским усиљавањима народа, политичка и уједио с тим и дрквена самосталност Србнје. Дан св. апостола Андрије има особито значење и за нас Русе: с именом св. Андрнје везује се у руској цркви предање о првој хришћанској проповеди у крајевима наше отаџбине. Нека буде овај дан оншти торжанствени празник у руској и српској цркви, — нека буде подигнуће ове обнтељи