Sion

734

Дома^и живот старих ХришЈхана. (НАСТАВАК) Заиста таки људи опет не би држали себе за богате и раскошне, на ма они као Мидијас богати били. Исти учитељ ц пак донушта, да се жене умерено могу китпти, да се боље мужевима допадну; но строго осуђује све што је сувишно, п у тод се са свим слаже са Тертулијаном, који вели: „Нп једна жена не може бити мужу неповољна, ако му се при избору допала, пл по карактеру ил пзгледу пл по лепоти. Ни једној жени не треба да је жао, по, ако муж слабу наклоност к њој осећа, или је поиреко погледа, кад га она рђаво дочека, дочим би требала, да га лепше п пријатније предусретне. Муж не тражи од своје жене ништа друго , но да је поштена; зато накитом и лпцкањем не ће она ништа нридобити, па био јој муж веран ил неверан, поганик нл хришћанин." Но ако су оди и учитељи црквени строго изобличавали страст китити се и лицкати, опет су оданп том пороку гледали да се извине. Они мпслише, да почем су богати могу чинити што хоће и желе; но св. Кипријан осуђује њихово мњење позивајући се на апостола, који заповеда, да „жене украшују себе у пристојном оделу са стидом и поштењем, не плетеницама ни златом, нити бисером или хаљинама скупоценима" (I Тим. 2. 9.), износећи иа видик и ту околност што многи сами по себи невини предмети, при извесним условима могу постати опаснима, тако н. пр. раскошно одело може саблазнити младе људе. Ако би они као људи богати желили, да своје богатство на добро употребе. то нек препитају бедне и гладне. Права скупоценост тела ц лепши украс човечјег састава , — то је, кад се тело ради вере Христове распиње; кад је жена снажнпја од човека, који је мучи (у време гонења), кад се она не боји ни ватре, ни крста, ни мача, ни дивљих зверова само да добије мученички венац. Пошто се древни Хришћанин умијо и обуко, одиочео је своју јутрењу молптву, коју је сваки за себе свршавао, а отац породичпп за сву домаћу чељад. Ако је могао још св. литургију одстајати, држао се за сретног. Подкренљен тако молитвом одпочињао је он свакидашњи посао свој, и кад би кога срео, удиљ би му добро желио и Бога назвао. Знате, пише блажени Августин, да кад иролазе поред раденика обично говоре; „Бог вас благословио!" Тако исто желпше једно другом при растанку и саставку добру срећу, пл куд нолазили ил одкуд долазили.