Sion

106

кроз близу 400 година — до пада насилног и вештачког унпштења српске пећске патријаршије. Српска се дакле држава није могла саградити без унутрагањег душевног народњег једииства и науке и опет, то унутрашње душевно јединство и наука нису се могли одржати без народње државе. Српска дрква није гонила науку, већ напротив, у мапастирима су преведепе на српски језик све световне научне књиге, какве су онда биле најзнатније у свету и има и сад целокупан зборник у натријаршији , у коме се налази преведена чак диалектика и еврипид. (снншг&к се.)

Да хли је апостсхл Петар кадгод био и ^ивео у Риму. (спор иумеву катодичких свештеника и пасгора еваигеличке вероисноведи 9 и 10 февруара 1872 г. у риму.) (наставак). Но зар је Петар јога н тада био тако колеблив човек. какп је био онда, кад се трипут одрекао својега учитеља? Зар он тада није бпо онај нстн Петар, који је онако слободно почео нроповедатн на дан Сашесгвија св. Духа? Зар он тада није бпо онај исти Петар, који је казао члановима сабора: „Судите сами је ли праведно пред Богом слушати вас више, него Бога." Свп остали наводп, којима се хтела да потре ова историјска прилика, немају никака значаја и доволјно су побијенп највећим зналцпма св. Писма и исторпје прастарога доба. Ево на пр. шта о томе вели велики научњак Михајелпс: „како ће да. се објасни то, што је некаком коментатору пало на ум, да на основу томе, што је апостол на својем писму метуо надпис из Вавплона, даје овом надпису мистички смисао, уместо што би се разумевао у правом његовом значају, јер познато је, да је у првом веку још трајао стари Вавилон, премда је у ово време далеко лошији бпо, него што је бпо у време Навуходоносорово. Но ипак се из онога, што Страбон говори о Вавилону, може извести, да он још није био у развалинама, него је био насељен .... Појетијске алегорије ннсу употребљиве за прост писмени слог, и премда се у стиховима, што су написани у част Хетингену, и може допустити, да су Вавилон назпвали новом Атином, опет зато, кад би