Sion

О одношаима српс^е црл^ве наспрам црв^е цариградс^е, (НАОТАВДК). Пошто римске папе, по својим комбинацијама, нису хтеле дати својим духовним синовима — Србима нарочите епископе, који би их утврђавали у вери, а и даље шириди хришћанску науку, — то грчки патрнјарси, увидив у томе велику неразсудност папа, поступише у овом одношају сасвим другчије. Још до императора грчког Ираклија постојале су епископске катедре на територији .— коју су у време његово заузели Срби, кад су се овамо у грчку империју први пут доселили, — а наиме на крају VI столећа спомиље се митрополија Скадарска и епископија Диоклејска, која је првој подвластна била. Православно духовенство ових епархија борило се против западне пропаганде и добијало је сваки уплив западног духовенства — које је у равној мери трудило се да Србе к себи задобије — док, најзад, није Л.ав Исаврјанин у првој половини VIII столећа одузео од папе и предао патријару цариградском целу чест папске дијецезе, која се

Број 16

Излази четирн пута у меседу. Претпдата се шаље уреднигатву. Уредништво је у богословији

За све сраске крајеве стаје на год. 60 гр. или 6 Фор. на по год, 30 гр. иди 3 Фор. на три мес. 15 гр. иди 1 Фор. и 50 нов.

Год. II.

ЛИСТ ЗА СВЕШТЕНИКЕ, Р0ДИТЕЉЕ И ВАСПИТАТЕЉЕ. У Београду 30 Априла 1875.