Sion

261

јер ни народ ни жупани српски никад се нису коначно решиди да одступе од нравоелавно-источне вероисповеди; а кад су они по кадкад и прелазили на страну римских папа , то су чинили једино из политичких разлога , јер се у то време држало да нико није могао бити краљем , док га, тобож, у овом чину не призна и неутврди св. отад наиа. Имајући ово на уму рим. мисионери , хитили су да се користе подобним околностима и поступно да уведу у српску дркву своја заблуђења и одступлења — догмаг „РгНци!-али благодарећи Богу нису усиелиуовом; јер баш у то исто време, кад су они мислили да су већ готово успјели у својој цјели — јавља се силни заштитник православља св. Савва, који потире то лажно о папама мишлење сриских краљева, те тако и ове, који су били већ примили католиштво, повраћа у крило матере своје — св. правос. дркве и утврђу.је их у православљу тајном св. миропомазања, а неке, који нису хтели повратити се у православље , чак и прогони из сриске земље. ( наставиље се )

ВасЈ^рсење ^Лазара. (од архијепископа Инокентнја). Слободномислиоци иредпостављају, да „Лазар није заиста умр'о, него се^ралазио у заносном (летаргичком) стању. Он је, веле, био испочетка одако болестан, али се после догоди силна иавала болести, тако, да је лежао савршено без чувства и бер дисања. Две сестре његове (Марта и Марија) мислиле су да је умр'о, и — сахраниде су га. Исус Христос, по првом извешћу о бодести Л.азаревој, мисдио је да она није опасна, за то се и задржао на једном месту. После тога од другог гдасопоше он дозна да је Лазар умр'о. Та неочекивана вест поразила га је. Сравњујући стање бодести, коју су му представљали као безопасну, он је дошао на ту мисао, да то тешко да неће бити јак занос. У тој нади он похита у Витанију. Овде по његовом наређењу открију гроб. Свеж ваздух допревши у пештеру почео је будити Лазара. Исус Христос први је у њему приметио