Sion

278

није чудо, да се озбиљни људи, којима добро стање цркве наше на срдцу лежи, већ сад старају , да изближе опредједе задатак тога завода и да покушају нронаћи средства, која помажу да се остварење признатог задатка достигне. И ја, не рачунајући се међу стручњаке н вјештаке, просто као члан српске православне цркве, не могу равнодушно чекати онај свечани и важни тренутак , кад ће се у Кардовцина зажећи искра вишег духовног образовања. Свјест нрава и дужности, које имадем као чдан овог релнгијозног друштва, нука ме, да неке мисди о начину уређења сиоменутог закода поднесем Вашој Светости са понизном модбом, да их примити изволите као п.1од живог интереса за сретни и цјели-сходни напредак нашег будућег завода. Но прије свега допустите ми, Ваша Светости, исказати, како Вас сматрам сретним, што Вас је промисао божји удостојио, да Ђи извршите оно дјело, које су пређашњи вјекови учинитм нропустиди, да завијете у живот завод, кога нам црква од тодико времена треба, жеди и изгдеда. Вама је пружена придика, да иодигнете имену свом споменик, који ће бити тврђи од туча и мрамрра и који ће предазити из вијека у вијек до најкаснијих времена. Ви можете једним дједом потамнити Ваше предходнике, вјечном бдагодарношћу обвезати потомке. Та придика отворена је, то магијско дједо — јесте цједисходно уређење учевног богосдовског завода за србску правосдавну цркву у Аустрији. Ваљано уредити завод моћи ће се само онда, кад се јасно сазна и појми његов позив п кад се проуче и набаве сва средства> која одакшавају схваћени позив постићи. Будући да је учевпи богословски завод само један особитн обдик црквеног живота, то његов задатак опредјељавају потребе цркве и вјере. Да би могао означити према томе задатак пашег будућег учевног завода, нека ми допустн Ваша Светост бацити најприје детимични поглед на сувремено стање хришћанства код образованог јевропског друштва и код нас. Сувремено стање Хришћанства код свију народа Јевропе задаје највеће брпге оним људима, који искрено исповједају његове теоретичне истине, пошто су дуготрајннм изучавањем упознали његову узвишеност и добротворност за човјечије друштво. На све стране опажа се свеобћи одпад од хришћанства, истина тихи, но тим опаснији. Разне цркве броје у свом криду претежну већину људи, који се само зову Хришћанпма, но којн су и у теорији и на нрактици давним давно раскрстилн са хришћанством и његовим религијозноморалним истпнама. У најновије доба ти људи збацују са себе са