Sion

294

— бити учитељем пољодједства својих парохијанаца, који ће у том послу имати увјек више искуства, него богосдов, који нити је имао времена ни довољних средстава, а у доста случајева ни воље да пољодјелство практично изучава. А теоретнчна познавања из таковог предмета не вриједе ни оног труда, којега су ста.аи, не рачунајући губитка времена, које се је на нешто друго с већом користи употријебити могло. Сматрајући неумјесност руралне економије у програму предмета за богословски завод — за ствар и одвише очевидну, прекидам о том и спомињем мимогред, да је иста наука у новије доба избачена из програма руских семинарија, одкуда се још прије у наш рескрипт увукда бјеше. Сувишан је гЈчитељски метод. Желити је, да кандидати свештенства буду стављенн у такав подожај, у ком налазећн се неби моради за нужду обављати звања, за које неимаду нн спреме пи воље. Осим тога и постојећи школски закони чине им одправљање учитељске дужностп немогућим. Кад ннје нн умјестно, ни иотребпто, ни користно предавати у богословском заводу све предмете препарандије, неима оправдана смисда ни то: задржавати један пзмеђу многих. Безкористна је наука — омилитика, дочим нема свога правог садржаја, већ га посуђује из других богословских наука, а сама показује тек правила, по којима треба разпоредити посуђену грађу п како је треба изнијети иред публику. Ако је нетко познат са истинама хришћанске религије и .увјерен у њима — а ни једно ни друго не даје омилитика — он ће, и незкајући правила омидитике, умјети нредати својим слушаоцима исте истине; а бити врстним проповједником, зависи од природног дара, а не од познавања правила омидитике. Наука ова могда бн се задржати код нас само у облику историје црквемог ароиовједништва, премда је у руским семннарнјама сасвим избачена из програма предмета. Установивши број предмета, који би се у богословском заводу имали предавати, треба се постарати, да се исти и на године згодно подједе. Моје би мњење било ово: да се за ирве три године имаду сви иредмети ироЛи, а за четврту годину сродни иредмети састављају се у засебну груиу. Сваки џзмеђу ученика бира ио једну такову групу и пзучава је течајем године обширно и темељито под рукоЕодством дотичног проФесора. Корист од такова изучавања била би двоврстна, једна: што би тим начином лакше дошли до богослова — књижевника, јер ннје могуће не представити себи, да бп многи између кандидата н из изишавши из школе, продужиди,