Sion

299

плаћају, да пређу из србско-црквене општине у општину романску, те да там бајаги мање плаћају. Не тамо, Срби браћо, ако се поносите именом српским, ако вам је јошт светиња српско косово наше, ако вас још тишти јаук сиротиње раје, ако су вам још миле гусде јаворове, те кад гусдар зајада о старом јаду нашем, оно вам дете сузе од туге и жадости, иди вам попева о негдашњој депој сдави српској, а вама се круне сузе од мидина и прси се ваше надимају, те ускдикнете „тећ ће вода куд је текда, што је српска мајка рекда". Не тамо, браћо, ако вам је свето крсно име ваше, ако вам је мидо дивно кодо српско, ако вам је жао депе гозбе српске; не тамо ако хоћете да сдавите Божић п Ускрс, као што их сдавише дедови и очевн ваши; не тамо јер кад посде 20 година дође син иди ћерка на гроб матери својој и закука, неће вас разумети мајка ваша, већ ће вам од гроба мукдим гдасом одговарати: „идите одавде! ви нисте моја деда! вас пије с.рпкиња родида, ви сте одмет — срећа вам се одметнуда!" Не тамо, браћо, ако се боите кдетве материне! Не тамо ако имате образа , ако марите да вам се не рекне, да сте, подобно Исаву, за чинију сочива очевину продади, да сте за жуто дугме ода убиди; јер то, што вам онп нуде, не вреди више од жутог дугмета, а за то траже од вас да свог оца, сво српство, из ког сте поникди, убијете. Шта ће и одкуда ће вам што више дати РоманиР Идн зар је ваша вера таква, да ко вам више пдати, онога сте ?! Хоћете ли онда, ако вам данас-сутра општина српска ојача, а романска (што мора бити) ако већа буде, на вас већи терет навади, хоћете ли се онда натраг вратити ? II неће ли вас онда срамота бпти да, као слепи миш, будете овда тица, онда миш? Та ако вам је жао новца — у Назарене! Ео толико своју веру поштује да неће ради ње ни крајдару да потроши, тај вере и нема! Тај нек иде у Назарене, иди баш ни у какву веру. Јер п Назарени, ако баш неишту готов новац одмах, то ишту данас помоћ у радњи, а сутра ће у новцу. Није назаренство нешто иово. Оно је одмах посде Христа поникдо , и читава је црква на тај начип своје приходе сабирада. Служителш одтара живели су од одтара, т. ј. од оног, штоимјенарод добровољно давао; сдужило се и но гори и у нољу н у обичним домовима. Ади кад се црква разшпрн , кад се хришћана намножи, онда је обична кућа била мала, морада се већа зидати, а ту су већ морали свн понешто да-