Sion

287

Беседа у 4-ту недвхЉу св, поста, 1 ) Сже Дфи ут« можешн кт.роилтн. ксд кчу у 1.ШИ5НД кирмофем«. (Мар. 9, 23.) Вера има велику моћ и еилу, о том уверава нас сам Исус Христос. Што каже Госиод пебесних сида, о чему проговара сама вечиа истина, томе треба веровати. — Некакав човек из народа, кои је око Христа сабран био, приђе ближе Христу и представи му, да има сина немог и глувог, ког су нечисти духови узели на своју руку, и каже, да је дошао тражити помоћи своме иесрећном страдалнику. Кад је го говорио, у срцу његовом небеше вере, а уз то жалио се Сиаситељу на његове ученике, што немогаше исцелити му сина. Тако је написано у данашњемЕванђелију: „Учитељу, доведохк тејби синасвога, у коме је дух нем, и рекох ученицима твоим, да га истерају, и не могоше." На овакве речи осуо би се сваки други; молба беше ладна, уколико није загрејана вером; па према оваквом неверовању није уздржао гњева свога ни сам Спаситељ, који је пун божанствене кротости и доброте: „0 роде невјерни, рече Он, докле ћу с вама бити, докле ћу вас трпити?" Прекоревши овако отца, би му жао сина, па да би помогао њему и његовој младости, заповеди извесги га нреда се. Тада пакосни дух пада' на земљу нред Исусом и његовом науком, признаје своју немоћ у присуству Христа, и као иокоран роб пузи по земљи пред оним, кои све силе има у власти. Свему овом наочиглед отац стрададника још нема вере у свемогућство Христово, моли се, истина, алсе.још није преломио; колеба се, хоће ли веровати или неће, па према томе и проговара свемогућем: „ако што можеш помози нам, смилуј се на нас." Спаситељ, ио милости свога срца и по свемогућој власти својој , у мисли да исцели младића нашао је, да ће прече бити исцелити најпре оца од болести, која тиња у њему због неверовања, па зато га овако пита: „акоможеш веровати, све је могуће оном кои верује." Но кад се овај, кои до Ј ) Говорио у Саборно-београдевој цркви Ј. Милоиаиопић катихета.