Sion

370

пољска политика узмути њихову тиху домаћу срећу и навуче на њих страшио искушење. Пољска завладав са тим крајем, уведе у место постојећег реда, свој неред, наметну јарам на Руски народ и унизи га до скота; латински попови, сејући раздор и мржњу у породидама, обраћаху православне у Рим-папину веру и Русе претвараху у Пољаке; Јевреји узеше под закуп храмове и никога од православних не пуштаху у њих да деду крсте и умрле своје опоју, док за то не илате најпре њима за улазак, а после свештенидима за чинодејство. Тешке и непрекидне ударе наносаше Пољска Русима надајући се да преломи чврстоћу и постојанство руских људи. И заиста, таким наметом Руси беху поражени до крајности своје душе. И млого, млого претрпеше они, као што је негда трнео праведни Јов у мукама и губитцима. Нико нехте да се сети за њих а камоли да им пружи руку помоћи. Опи сами тек знађаху за своју тугу и за своју несрећу. Па дал су са тим завршене беде и невоље Русије ? 0 кад би биле са тим довршене! Али не; оне су се одпочеле и наставиле још јаче и грозније. У Русију долази римска Унијаи говорихолмским Русима: „Шта ви још чекате и нашта изгледате? Прекрстите се на умирите!* Но холмски Руси и ако беху свакојаким невољама притиснути, са уздахом у срду, са сузама у очима и вапајем к небу радо иђаху у разрушене своје храмове и молећи се по унпјатски, молише у исто време Господа да их заштити од пакосних истребитеља. Затим долажаху к њима по иримеру * Јовљевом пређашњи пријатељи њихни са различних места и крајева, е да би их како утешили и развеселили. Но на први мах они нису могли ни да их познаду а кад ближе загледаше у ране срца њихова , они заненише од ужаса и ни једне речи не могаху дати им за утјеху и успокојење. Али зато холмски Руси — окружени дуговременим тешким околностима научише се јуначки сносити и трпети муке и патње, а кој е