Sion

417

„Того прол&л (1691 г.') плтршдрхк ЛрсгнТе Чгрноекич из Печи длдесл кс-ч^ уз ДЛмкк зл Ншцет, с неколико клддикд зшл^ сервсш, и иноци мнози Ш сгд прадели, и ндродк серкски лжогк, лц{?кески полк и женски, дддошесд Бечу с плтрилрхом уз Д^ндкк за Ншцшв. Тогдл иноци шндстирл Рлклнице, кгзше /ИОфИ скатдго иже к2 ЦДрА КНА34 Ддздрд серЕскдго, ш скдтее гп шБители, хр лмк кознесенски, ш его слздлннда кистк и с прочими одичлри цркокни поидоше ш предели сел. бк^пл с прочит нлродом ддшдса Бечг у-З Д^ндк зл Нел1це/и, оки н а коних, иниже нл колесницлх, л иниже нл лдд У а, л ини пеши , уз Дг'ндк горе, и бистк нлл1к п \/тк х ож А ениА 40 днеи, и придохо/м грддг^ БоДил\г>, и кише Бг(дил1Л, кселихом са кг /иесто V" окото Оентлндред, швретохом пристднифе доврое. Тлл^о кселисА и плтрТлрхх Бллженнеиши, и кллдике, и инсци, и ндрод лшогк прУиде ш серкские зе/ил^ћ. Тлмш и л\01|ји скатлгш иже кг идрд кнезл \лзлр а принесохол! со собок , и лилЛо церкокк коздкигохолл, ш дрекл , близ крегл дг(ндкскогк, и тллјо превиклху А° лшрд уткержденндго л\ежд^ цеслром и л\еждг' Тг >рци" 0 овој сеоби народа сриског у Аустрију држимо да ће бити излишно више говорити када је ствар за свакога очита. Сматрамо само за нужно рећи коју реч о узроцима, који су принудили србе селиги се из своје миде домовине у туђу земљу у наручја неједноплеменог и неједноверног њима народа. Ми смо у врло кратким цртама обележили трудове чувених представника срп. цркве и државе, који извојеваше самосталност срп. цркве и државе и који, својом ревношћу и истинитом оданошћу ка православној цркви, истиснуше из своје средине папске легате и штетне ио народ српски грчке Фанариоте — свештенике, који досађиваху и цркви и народу сриском. А тада, када је српска црква постигла цјел своју и ночела се самостално под својим патријаром развијати, Ј ) Оза два летописа, као што вндимо, неслажу се међусобом у годинама, али је то на сваки начин могло нроизићи погрешком пера нреписчнка „Гаваничког" летониса.