Sion

455

вријеме они опет почеше утјесњавати своје православне поданике и готовити себи политичну погибију. Док се поче (1781 г.) други рат Русије с Турском , Пољаци, по наговарању Прајске, која им обећа заштиту и помоћ, прекидоше сајуз с Русијом, укидоше стари државни поредак и, разпаливши се идејама Францускијех револуционера, 3 Маја 1791 г. нрогласише нову одвећ либералну конститупију. Али ова конституција срете млоге противнике међу приврженцима старога поредка, који против ње саставише тако звану „Тарговицку конФедерацију" и обратише се с молбом к Катаринн, да поврати стари норедак. Руска војска уђе у пољске предјеле. Краљ Станислав стаде искати у Прајске обећану помоћ; али умјесто помоћи Прајска стуни у сајуз с Русијом и заузе с војском сјеверо-западне иољске крајине. 1791 г. учињен би други раздјел пољскијех земаља: Русија узе двије своје области — Волинију и Подолију, а Прајска Данциг и Торн с њиовим окружијама. Скоро за другијем настаде и трећи — последњи раздјел Ријечи Посполите. Искуство неопамети Пољаке. Они замислише безуман заговор против Русије и Прајске, и на велики четвртак 1794 г. изненада нападоше на руске војничке чете, које беху у Пољској. Подиже се општи устанак, и чете храброга Костјушке почеше војевати с Русијом и Прајском. Изиђе оно, што се могло и очекивати. Костјушку сајузници разбише, узеше у плијен и заузеше Варшаву. Станислав Поњатовски одрече се од престола, а сајузници 14. Новембра 1795 г. раздијелише међу собом и остале пољске области: Русија узе области — Виленску и Гродненску и херцогство Курландско, Прајска — сјеверо-западне и Варшаву, а Аустрије — југо-западне и Краково. — (НАСТАВИЂЕ СЕ.) Путмич^е с*лике ва*љевс^ог о^руга, (НАОТАВАК.) Цошто му се јависмо н поздрависмо, замолп смо га: да нам да једног човека, ком ћемо платити, да вам покаже пут к раз-