Sion

518

н пише. Али га ми стављамо, као црни знак и одпечатак нашег несретног и чемерног доба, које је било таквим и у оно доба, кад овим земљама невладаху ни Немци ни Турци, т. ј. кад се они, борећи се међу се о нашим земљама показиваху нама добрим и надтицаху се у лажном и нодлом пријатељству. Кад је у то доба овако жалостно било, да шта је бил .0 кад је једна од тих двеју сила својевољно вдадала над нама. Ево самог надписа. (1) ТЛ Д6НК 16 6 (2) пием КММ2 (3) РлдешгГ бда (4) прокошб лето (5) 1771. лмхртЋ Т. ј: од прилике тај дан 13. — пнса кам Радешу баја, прокоше лето 1771. месеца Марта. Има и неких вајних украса на овим биљезима; али они невреде ни две паре. 10. Развалине Словачке. Градови: Чагаљ, Словац, Коњиц и гробље ниже ових. Доцкан смо дошли на преноћиште механи I класе у Л.озници, пли некадашњем Еоњицу, селу. Негледајући на ухваћен већ мрак још је се момчад пред овом хрвала, утркивала и бацала камена с рамена. Стари кмет, са два сребрњака за појасом, велики шерет, непрестано је гледао у младиће и час им одобравао, а час опет не поступке. Једно момче пз ужичке нахије, високо, коштуњаво и по изгледу слабачко свима је надтуривало. Остала момчадија пшла је са иокуњеним носевима изгледајући као завпснп људп од оппх првих. Дуго је се он шетао и банио као паун, понашајући се чудновато, док један мали шишкоњица, по изгледу прави дечак не нримиче гомалп и небаци камена, којим целе две стопе надтури нашем ионашажу и ионевидцу. Он је викао са својим присталицама: да је превара, да није правилно бацао и т. д.; но шишкоњица гордо и величаво узе, па и по другп пут одтури З 1 /^ стопе даље. Сиромах сувоњави ужичанин дуго је се бацао, а ма бадава, снага га остављаше, и тако мораде пробатп своју срећу на другп начин, на име с места, из затрке и т. д. али му ту доскочише опет други и тако побегне уједанпут ухватившп пут низ друм колубарским воденицама, у којима је и служпо. По овом нијани неки чобани, који су трговачку марвугонили, дотераше ову, па онако весели чикаше од њих један све по реду, ко ће да се похрве у кости илп у иој&ас. Ту је се измењало око двадесет њих, а ма је он све обаљнвао. Напослетку се његово чпкање додија једноме доста угодинама човеку.