Sion

521

речзца МеЛавац, који, при најмавој кишици, ваља огромно дрвље и камење. Ова га речица у провалијн дели од садањих лозничких и старих коаичких брдашаца око и међу којима иротиче сада речица Лознииа а у старо славно доба Коњица. У подножју ове планине, а са сјеверне страие, протиче, или боље, омпва га речица Словац, у коју се улива Радина вода, која извире на Врховинама. Тако обе ове речице уливају се у Колубару, а све три опирају ову дивну и ужасно грозну, са северне и источне, а у неколико и јужне стране, планнну. Од западне сгране пружа се и везују се са њим Словачка иланина, која је на неким местима виша од овог свог последњег нсточног изданка. Нреко колубаре источно право од ових развалина, подпже се оволика иста, ако не у неколико н мало виша, савршено гола (без шуме) округла и обрасла травом планина Оттра, на којој су такође, иричају, негда биле зидине од једне куле; па су сада тако снешене времепом и непогодом, да им се незна ни гласа ни трага. Чинн се, а тако је и морало бити, да је овде Колубара негда кроз ове две нланине сада, а негда састављене прокопала и своје корито и своју равницу око овога, а можда су п силне човечије руке то учиннле. Но да оставимо ту планину. Она нас се нетиче, као лањски снег, кад није била у стању да сачува до нашег времена своје старнне, те да п о њој коју прозборимо и ако савршено површно ц неподпуно, што ће тек будућа поколења, наоружана већим знањем и свешћу, можда кад ми већ изтрулимо учинити. Мн смо по нашен обичају, обишлп неколико пута све ове развалине и целе урвине; па смо се дуго и дуго одмарали блудећп на све стране отвореног Висглеђа са истока, а нарочнто југа и сјевера. Бела.ј Је био са људпма и алатом. Наш слаткоречиви, а мало творећи кмет није био нншта наредио, него је непрестано тобож званично-и озбиљно довикиваољудесаоблнжњих њивададођу са алатом. Саисточне стране град је сасвим недоступан, а са северне тешком муком, као и са јужне, но са ове већ мање може се човек узпузати овоме и тако ући кроз бившу источну брану, а уз сјеверно илатно. Изгледина му је као у сввју прастарих српских градова, неправилна округлоћа. Он је имао шест огромних кула, које се још и данас познају колике су и какве биле. Од ових две су биле на нсточној странн и то при нлатнима јужном и сјеверном; обе су биле округле. Даље једна четвороугална на средини јужног платна и једна округла на среденп заиадног. И две на заиадној странп, а при платнима јужном и северном, и на крају ових, као и при источној страни, и то јужна округла